Ovaj zakasneli referendum ima za cilj usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije, Vlada je predložila promenu načina izbora sudija i tužilaca, aktuelni skupštinski (gotovo jednopartijski) saziv je akt usvojio dvotrećinskom većinom u junu prošle godine. Takođe, krajem novembra 2021. Skupština je usvojila izmene Zakona o referendumu kada je ukinut cenzus, odnosno pravilo da je za validnost rezultata referenduma neophodna izlaznost glasača od 50%. Ovim se Vlada osigurala, pa se može reći da će referendum najverovatnije biti uspešan, odnosno animiranjem relativno malog broja aktivista dobiće se željeni rezultat.

U ovom trenutku, Vlast podržava referendum i promene, protiv je gotovo cela opozicija, dok je posebno čudan odnos stručne javnosti. Venecijanska komisija je podržala promene, ali opozicija i deo stručne javnosti ima problem sa tajmingom, odnosno žurbom da se ovaj posao obavi pre izbora koji nam predstoje na proleće. Izmene Ustava, po mišljenju mnogih, ipak treba preduzimati kada u Skupštini budu predstavnici jednog velikog dela građana koji ne podržavaju aktuelnu vlast.

Na svim dosadašnjim diskusijama na ovu temu, uključujući izjave najviših zvaničnika, ponavlja se kao mantra da se referendum isključivo tiče izmena Ustava u oblasti pravosuđa. Nema razloga za strah da se tako uvodi mogućnost otcepljenja Kosova. Upravo zato, ovaj referendum je bez obzira na konačan ishod pokazao odnos našeg društva prema sudskoj vlasti, da podsetim – jednoj od tri grane, pored izvršne i zakonodavne.

Građani na pomen reči Ustav i referendum automatski asociraju na priznanje Kosova, naročito ako se promene objašnjavaju “potrebama usklađivanja sa zakonodavstvom EU”. U prevodu – EU traži da priznamo Kosovo!

Da stvar bude gora, na spisku oblasti u društvu koje građani vide kao problematične obično se pri vrhu nalazi pravosuđe, nekako uvek uz korupciju i partokratiju. Mislim da najveći broj birača i ne zna da vlast ima tri nezavisne grane, upravo da bi postojala međusobna kontrola. Živimo u zemlji gde apsolutnu vlast već godinama ima jedan čovek. Pravnik po obrazovanju.

Vlast se građanima obraća u poslednjem trenutku, na veoma specifičan način.

Na TV kanalima imate priliku da svakodnevno vidite neobično konfuzan i rogobatan spot kojim se birači pozivaju na referendum. Na prvom mestu, upotrebljen je pravni parajezik kojim se govori o novom načinu imenovanja sudija i tužilaca, o novim nazivima funkcija, o Visokom savetu sudstva, o novom imenu Vrhovnog kasacionog suda i još koječemu. Na ekranu se odmotava beskonačan tekst kao odjavna špica holivudskog blokbastera, spiker to čita ako vas mrzi da čitate, a u donjem desnom uglu gospodin u crnoj rolci sve to prevodi na znakovni jezik. Priznajem , on mi je najdraži u ovoj šaradi, jer neobično liči na rekonstruisanog čoveka iz Lepenskog vira, kojeg smo nedavno prikazali u Dubaiju. Njegova pantomima je možda najbolja metafora, jer priznajem da se osećam kao osoba oštećenog sluha i vida dok pokušavam da razumem šta predložene promene zaista znače, koliko su nam potrebne i da li je referendum baš morao da se održi pre izbora. Ništa od svega toga nećete saznati, nažalost, a svi pokušaji da se organizuje neka vrsta diskusije na ovu temu, na televiziji se završava referendumskim izjašnjavanjem “za” i “protiv” Vučića. Razlike postoje samo u sferi “protiv” i to kroz dilemu da li izaći i zaokružiti “ne”, predati beli listić ili ostati kod kuće.

U štampanim medijima pojavila su se dva letka – jedan o promenama, a drugi o merama zaštite, jer se, da čudo bude veće, referendum organizuje usred novog talasa korone, kada se očekuje petocifreni broj zaraženih na dnevnom nivou.

Paralelno, građani se pozivaju da pred referendum na ulicama dočekaju srpsku Novu godinu, uz besplatni koncert Željka Joksimović , laser šou i još luđi vatromet. Verovatno bi bolje bilo da prvo bude referendum, a posle rokanje, al’ šta ćeš, tako se namestilo. U letku nas upozoravaju da će hemijska olovka i biračko mesto da se dezinfikuju i da držimo distancu od metar i po. Pitam se samo da li će posmatrači uz kutije biti i kovid redari. Recimo, ni ministri zdravlja ni pravosuđa nisu pokušali da nam umesto “lepenka” u rolci objasne zašto referendum i zašto u doba omikron eksplozije.

Zbog svega što sam (ili nisam) video i čuo na televiziji, logično mogu da zaključim da vlast u suštini i želi da građani veruju kako sve ovo i nije bitno. I dalje će pravosuđe biti u senci politike, a to shvatite kada samo vratite prošlu godinu unazad i shvatite da imamo Šarića, Koluviju, Hrkalovićku, Belivuka, Simonovića i još mnogo slučajeva gde su mediji, političari i poligraf vršili ulogu pravosuđa. Propuštena je i prilika da se megaaktuelni slučaj Đokovića u Australiji iskoristi za promociju vladavine prava. Naime, podsetio bih euforične kolege u medijima da Nole nije “pobedio” vlasti i državu , već je jedna grana vlasti (sudska) korigovala drugu (izvršnu). Zamislite da neki sudija u Srbiji presudi u skladu sa zakonom i poništi odluku Vučića ili Brnabićke, a? Zato je valjda bolje da o pravosuđu govorimo kroz pantomimu.