Kolumna

Navigator

Severozapadna i severoistočna Koreja

Uprkos zahtevima vlada nekih država, kompanija Starlink neće blokirati pristup ruskim medijima. To je izjavio Ilon Mask, osnivač kompanije za satelitski prenos internet signala, čiji servisi su ovih dana dodatno pojačani nad Ukrajinom kako bi se sprečio totalni prekid internet saobraćaja zbog ratnih dejstava. Mask je rekao da to nije bio zahtev ukrajinske vlade, i da bi on takvu stvar mogao da uradi tek ako mu neko uperi pištolj u glavu. “Izvinite što sam apsolutista slobodnog govora”, napisao je na Tviteru.

Izgleda da je Mask prilično usamljen u svom apsolutizmu, barem kada o slobodi informacija govorimo, budući da su internet mediji i mediji uopšte pretrpeli značajna ograničenja ubrzo po ruskom napadu na Ukrajinu. Najpre su američki društveni mediji uveli ograničenja za proruske sadržaje, što im je već postala rutina. Reakcija ruske strane bilo je prvo ograničenje pristupa, a ubrzo i potpuna blokada stranih društvenih medija na teritoriji Rusije.

Zatim je u SAD i EU ukinuto emitovanje ruskih televizijskih kanala na engleskom jeziku i detaljnija kontrola internet sadržaja, što je za ruske vlasti bio znak da mogu da zabrane rad svih zapadnih medija i njihovih filijala na svojoj teritoriji. Sada je na redu internet gde se vodi žestoka propagandna bitka na raznim nivoima, i tu se očekivalo da Maskov Starlink pruži podršku “iz vazduha” što je, barem za sada, izostalo. Ali, budući da je u prvom činu pomenut pištolj, nije nemoguće da će se uskoro odnekud pojaviti, te će najbogatiji čovek na svetu preispitati svoj apsolutizam.

Prvi put od kako internet postoji gledamo kako se deli, uz mogućnost da neke granice koje ovih dana budu postavljene ostanu za dugo. Do sada smo podizali obrve na to što je Kina određivala čemu njeni građani mogu slobodno da pristupe, a sada je to postalo normalno u celom svetu. Čak je i Kina sada ograničila pristup svom Tik-toku u Rusiji, kako ne bi došli pod udar ruskog Zakona o medijima. Jer se na Tik-toku takođe vodi rat i procena je da ukrajinska strana bolje stoji.

Ukoliko sukob potraje, vrlo je moguće da sve sa domena .ru postane nepristupačno van Rusije, takvi zahtevi već postoje. To bi bio kraj globalnog interneta, zapravo se može reći da smo prošli tu tačku jer je državama jasno, a naročito onima koje pretenduju da budu velike sile, da informatički sistem koji koriste mora da bude sposoban za samostalan rad, ako iz bilo kog razloga onaj globalni prestane da funkcioniše ili ih izloguje.

Rusija je s te strane prilično bezbedna, gotovo kao Kina koja nikada nije ni pokušavala da se predstavi kao šampion demokratije. Rusi imaju sopstvenu društvenu mrežu Vkontakte, pa i mrežu za elektronski platni promet, pa ih isključenje sa svetskih sistema ne blokira, iako svakako smanjuje komfor i vraća par decenija unazad.

Najinteresantnija je uloga Telegrama, servisa za razmenu poruka, koji je proizvod ruskog preduzetnika Pavela Dumova i njegovog brata, matematičkog genija Nikolaja. Dumovi su osnivači Vkontakta, kojeg su pre osam godina zbog raznih pritisaka morali da prodaju medijskom konglomeratu Mail.ru, bliskom Putinovoj administraciji. Pavel Dumov, poznat i kao ruski Zakerberg, se potom odselio iz Rusije i nema nameru da se vraća, baš kao što nije imao nameru da daje državi podatke o porukama koje neki korisnici (Ukrajinci i ruska opozicija) razmenjuju Telegramom. Sedište firme je sada u Dubaiju.

Telegram je u Ukrajini ono što je Vajber u Srbiji, najpopularniji servis za razmenu poruka, pa i više od toga. Zbog mogućnosti da se poruka pošalje na dvesta hiljada adresa postao je sredstvo masovnog informisanja. Sada se postavlja pitanje bezbednosnih protokola koje Telegram koristi, neki tvrde da svako ko uspe da pristupi bazi ima uvid u sve što Telegram negira. A možda to nije ni bitno u vremenu kada je važnije da se nešto čuje nego da se krije.

Iz istog broja

Nuspojave

Kad mečke zaigraju

Teofil Pančić

Provetravanje

Zašto nije ranije pobegla?

Rumena Bužarovska

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu