Upravo završeni izbori ostaće u medijskom smislu upamćeni po nekoliko detalja. Iako je favorit od početka bio poznat, kao i neravnopravni uslovi u medijima, što su strani posmatrači takođe potvrdili, izbori su u jednakoj meri pokazatelj stanja svih učesnika u politikom životu jedne zemlje. Osim stranaka, kandidata i koalicija, tu su i mediji kao esencijalni deo izbornog procesa, a oni su takođe na ozbiljnom ispitu. Rezultate izbora čekali smo 24 sata, RIK se ipak oglasio, a sada je u toku postizborna matematika. Mediji, međutim, za razliku od političara, ne snose ama baš nikakve posledice svog delovanja i vratili su se uobičajenim programskim šemama paralelnih realnosti.

U analizi TV programa krenuo bih od fotofiniša predizborne kampanje.

Kao što ste sigurno primetili, postoji verovanje da će se birači u poslednjim satima pred predizbornu tišinu lakše pridobiti ako ih neprekidno bombardujete spotovima, porukama i gostovanjima. Ovaj sindrom političke Pepeljuge nikada nije potvrđen, baš kao ni teorija da redni broj liste ili kandidata donosi dodatne glasove, ali se u iščekivanju ponoći kada čarolija prestaje, jer nema propagande, puca iz svih medijskih oruđa.

Rekao bih da vlast pokazuje koju televiziju najviše voli tako što se tamo pojavi pred ponoć. Vučić je tako predizbornu konvenciju održao na Pinku, važniju od one u hali, gde je u skeču pred tri voditeljke (doduše ne u drugom stanju) izašao iz frižidera. Ta slika ostaće medijski potpis vlasti na ovim izborima i zaista je višeznačna. Vučić je možda najbolje shvatio da je savremena politička kampanja nalik na podkast – pobeđuje onaj ko privlači pažnju birača. Dakle, ne borite se nužno za simpatije, već za pažnju, to je cilj koji je apsolutno postigao.

Da cirkus bude malko veći, došlo je i do kršenja predizborne tišine, Nova S je udarila reprizu, navodno omaškom, rano izjutra. Omaška ili namera, rekao bih da se radi o nedostatku uredničke pažnje. Slično se desilo i na Hepiju i B92. To me podsetilo na skandal kada su svojevremeno emitovani pornići na TV Palma, svake večeri posle ponoći. Niko se nije žalio dok jednom nije navalio drug na druga, pa je pukla bruka, licemerno. Inače, ne verujem da se Nova S tada obraćala opozicionoj javnosti, jer u petak u praskozorje jedino može da se desi incidentni seks u Zadruzi i repriza domaće serije na RTS.

Neuporedivo veći problem sa TV programom, po mom mišljenju, nastao je nakon nesreće u rudniku Soko gde je poginulo osam rudara. Iako je Dan žalosti proglašen u Aleksincu i još nekoliko opština, u subotu ujutro je zaista neukusno delovala raspevana ekipa u Šarenici, na Pinku i Hepiju, gde se igralo i pevalo od jutarnjih časova. Da li smo zaista toliko neosetljivi, da nikome od urednika nije palo na pamet da modifikuje program. Svi su, verovatno fiksirani na izbornu tišinu, “zaboravili” na ljudsku solidarnost i saosećanje. To, recimo, nije prekršaj, ali je za mene neuporedivo veći gaf. Ljudski.

Novi primer selebriti kampanje odigrao se na Pinku i K1, u vidu rubrike – gde su glasali poznati? Nije više zanimljivo gde glasaju političari, na kraju, koga to još zanima, nego pitanje glasi gde su zvezde i zvezdice… Iza ove novine vidljiva je direktiva da se podrži vlast i glasa, baš kao na spisku 1000+, gde su se našli rame uz rame lekari i estradni umetnici. Videli smo Karleušu u specijalnom belom stajlingu, gotovo venčanici, Marija Šerifović je pozvala na glasanje preko društvenih mreža, Iva Štrljić se odlučila za naočare, Ceca direktno sa aerodroma sa podočnjacima, Anastasija kao tinejdžerska zvezda, Goga Sekulić vezala rep. Selebriti izjava na biralištima, bez dileme: Anastasija – da sve bude “super (pauza), ko što i jeste!”

A onda je pala izborna noć! U skladu sa magičnom atmosferom, programima je dominirao – virtuelni studio! Tu su voditelji i voditeljke okruženi rastućim procentima, zdanjem Skupštine, hologramima kandidata, slike se menjaju kada voditelji manu rukom ko čarobnim štapićem. Srpski rečeno, nema demokratskih izbora bez virtuelnog studija! Pored je izborna sofra gde su analitičari.

U 20 sati počinje žurka, a prva puška, ili prvi izborni rezultat objavljen je, pogađate, na televiziji Pink – Dragan J. Vučićević, izvor – njegov mobilni, biračko mesto konzulat u Sutomoru, ubedljiva pobeda, “Informer” javlja.

Primirje je završeno, ekipa TV Pink ne može u štab “Moramo”, a Žaklina Tatalović u štabu SNS to može. Marginalac izborne večeri, bez konkurencije, manijak sa tvitera – Zovem se Ostoja, ludačke pretnje predsedniku. Eto, kakva je opozicija.

U atmosferi virtuelnih studija na sve strane bio je evidentan višak analize, a manjak vesti. Kao po komandi, svedočili smo povratku na jednoumlje komentatora, na otvoreno navijanje iz studija. Tako je bilo na K1 plus, Tanjugu, Hepiju, Pinku, Kuriru, Prvoj, N1, Novoj S. Barem malo različitih tumačenja i analitičara, nažalost, samo na RTS-u i Euronews-u.

Ponovo su viđene klasične boljke – višak analize, u štabovima niko ne sme da daje izjave osim lidera, što stvara neprijatno šlajfovanje u programu. Postoji usiljena kvaziozbiljnost, naročito kada počinju da pristižu rezultati, što je u nekim štabovima stvorilo atmosferu parastosa.

U novinarskom žargonu, stranački funkcioner koji prvi dođe u izborni štab naziva se “položajnik”. Novu praksu prikazala je koalicija “Moramo”, jer su svi funkcioneri bili od početka prisutni, napravljena je atmosfera žurke i pokazana pozitivna energija.

Štab UZPS ko na sahrani, Borko bio “položajnik”, a igra moći se videla u što kasnijem dolasku na žurku. U svetu, to je prilika da se stranke iskreno zahvale aktivistima, građanima, medijima, sponzorima, da se proslavi praznik demokratije, jer se kampanja i zasniva na onima koji ulažu svoje vreme, energiju i volju u promociji neke političke ideje. Nije mesto za igrice moći.

Najvažniji fenomen ovih izbora ostao je nedovoljno obrađen i medijski ispraćen – glasanje do 21 i 30. To je, naravno, otvorilo mogućnost različite interpretacije, kao i odluka RIK-a da preliminarne rezultate objavi tek u ponedeljak do 20 sati, što je u skladu sa zakonom. Međutim, birački materijal je obrađivan u realnom vremenu i rezultati su osvežavani na sajtu RIK-a. Dakle, nisu spavali.

Nagradu za medijski autizam svakako je zaslužio B92. U dosad neviđenoj formi podeljenog ekrana emitovan je film Inflitrator o Pablu Eskobaru, dok je pola ekrana i titla pokriveno rezultatima izbora. Posle pola sata oko se navikne, kao na skremblovane porniće, kako je svojevremeno tvrdio jedan noćni čuvar sa ove televizije.

Analizom rezultata izbora baviće se drugi, ali je vidljiv zaokret oštro udesno, uz jak proruski sentiment. SNS je postala stranka centra, između proevropske i antievropske opozicije, kao nekada Demokratska stranka, na koju počinje da liči, što zbog preuzetih kadrova, što zbog nove uloge. Predsednik Vučić je dobio tortu sa frižiderom sa početka priče i više od dva miliona glasova, što je rekord, prećutao je Ivicu Dačića, koji će po svoj prilici morati da bude veći Mađar od Ištvana Pastora, zbog koalicionog potencijala. Verujem da užurbano popunjava repertoar mađarskim romansama.

Trubače smo čuli tačno u 23.45, što je najava skorog prestanka čarolije i početak postizborne kombinatorike. Postalo je jasno da je Vučić dramatično bolji od SNS, pa se tu možda radi o dve firme, baš kao što je Ponoš dramatično bolji od UZPS. U političku penziju su ispraćeni Šešelj, Tadić i Radulović, čiji politički potomci danas slave ili će možda, nalik na naše penzionere, ipak ostati radno politički aktivni. Videćemo. U ponoć su se ugasili virtuelni studiji, nestala su lica političara i brojke sa postignutim rezultatima. Srbija je utihnula i počela je Zadruga…