Sreda je u Nemačkoj bila nešto poput praznika za vozače i sve koji se tako osećaju. S početkom juna je sniženjem poreza na gorivo litar benzina konačno pao ispod dva evra, a istovremeno gradskim prevozom može da se vozi skoro pa džabe.

U junu, julu i avgustu svako može da pazari mesečnu kartu za devet evra sa kojom se može u svaki gradski prevoz i regionalni voz u Nemačkoj – ne i u brze vozove. Dobro će uštedeti i oni koji odranije imaju mesečne karte za gradski prevoz, jer će im biti isplaćena razlika.

Inače, mesečne karte znaju da budu paprene, recimo u Hamburgu, Kelnu i Bonu iznose preko sto evra.

"Vlada prava jagma za kartama“, trijumfalno je rekao ministar saobraćaja Folker Vising (FDP), pozivajući se na brojke Udruženja nemačkih prevoznika prema kojima je do srede prodato sedam miliona karata od devet evra.

Kad se uračunaju oni koji već imaju mesečne karte, ovo udruženje procenjuje da će oko trideset miliona ljudi mesečno koristiti jeftini prevoz.

Iako su mere zvanično donete zbog rasta cene energenata u jeku rata u Ukrajini, u Vladi se nadaju da će mnogi u Nemačkoj razmotriti da od sada više koriste javni prevoz i tako učine nešto za životnu sredinu.

Nešto i za vozače

No, kako je koaliciona vlast Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala osuđena na trule kompromise, tako su i ovog puta Liberali izgurali da popust dobiju i vozači.

Armiji nemačkih vozača oči je bola cena iznad "psihološke granice“ od dva evra, premda nije primećeno da se zbog toga manje vozi. Doduše, u ruralnim delovima Nemačke građani su osuđeni na auto, pa nemaju previše vajde od jeftinog gradskog prevoza.

Na kraju je odlučeno da u tri letnja meseca porez na benzin bude niži za oko 35 centi, a na dizel oko 17 centi po litru.

Prema automobilskom klubu ADAC, već u sredu ujutru je litar supera pao na 1,88 evra u proseku, a litar dizela na 1,93 evra. To znači da su lanci benzinskih pumpi skoro čitavo pojeftinjenje "prosledili“ vozačima.

Urednik ekonomske rubrike Dojče velea Henrik Beme piše da popust na gorivo protivreči dosadašnjoj politici Nemačke koja je dodatnim porezom na emisije ugljen-dioksida upravo htela da vožnjaautomobilom  bude skuplja.

"Stvarno dobra ideja o jeftinoj karti, kojom bi ljudi trebalo da se nateraju da koriste voz, podzemnu železnicu ili autobus, osujećena je apsolutno besmislenim popustom na cene benzina i dizela“, piše Beme.

Kratak i preskup vatromet

Čitava akcija stajaće državni budžet oko 5,5 milijardi evra i izvesno će biti olakšanje posebno onima sa nižim primanjima koje najviše pritiska rekordna inflacija. No, veliko je pitanje da li će biti dugoročnih efekata, nakon što mere isteknu za tri meseca. Ostaje jedino tanušna nada da će se bitan broj ljudi raspametiti javnim prevozom i bataliti automobil.

Ekonomista sa Univerziteta u Kotbusu Jan Šelenbah kritikuje ove mere kao kratak i preskup "vatromet“: "Sa 5,5 milijardi evra moglo je da se nabavi mnogo novih vozova, mnogo da se uloži u infrastrukturu. To bi imalo dugoročne efekte, umesto da se pare spale.“ Zaključuje da je "ovo je ekonomski očajna politika, sa ciljem da ima kratkoročni populistički efekat“.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com