Usred velikih geopolitičkih pomeranja i najava "savršene oluje“ u svetkoj ekonomiji, između dogovora da cena gasa ostane ista a ruski ministar spoljniih poslova ne dođe u Beograd da se ne bi naljutio nemački kancelar, srpki je predsednik, vođen starim instiktom navijača, našao poslednjih dana za shodno da se bavi sportom.

Razume se, ne da se sprema za maraton kao neki njegovi ministri i ambasadori, nego sportom kao društveno–političkom delatnošću koja troši narodne pare.

On je tako obilazeći Vranje rekao da klubovi moraju da plaćaju porez, da svi moraju da plaćaju porez, da i njegovi drugovi koji drže klubove i restorane moraju da plaćaju porez. "Ja to nisam razumeo pre deset ili dvadeset godina, ali ako ja sada razumem, moraju i oni da nauče“ poručio je Vučić u jedanaestoj godini svoje vladavine.

Zašto klubovi, zašto porez?

Dok je on to govorio u Vranju u Beogradu su nepokolebljivi budžetski inspektori "upali“ u KK Crvena Zvezda i KK Partizan u nameri da "pročešljaju“ knjige ovih udruženja građana i utvrde koliko se novca zarađuje, a koliko se državi duguje.

O dugovima i donacijama najvećih srpskih klubova govori se deceniju unazad i, razume se, to "pitanje“ je bilo i ostalo retoričko, a novac se i dalje delio onoliko koliko bi vlasti procenile da treba, odnosno, koliko bi uprave uspevale da namaknu.

Tabloidi su ovom prilikom objavili: Večiti duguju na ime poreza 40 miliona evra! To vam je jedna kovid bolnica!

Peta odlučujuća utakmica

Da konačno odlučno stane na put poreskoj utaji Vučić se odlučio, čini se, iz dva razloga: prvi je sukob između dva košarkaška kluba koji je danas veći nego onaj između dva fudbalska kluba, posebno imajući u vidu da se posle dugo godina bore za titulu u regionalnoj ABA ligi; a drugi je što navijači Partizana ne prestaju da ga vređaju sa tribina i on to ne može  da podnese.

Prvo mesto vodi u evropsku Evroligu i stvar je prestiža da se bude tamo. Poslednjih sezona KK Crvena Zvezda je dominantna na način na koji je to bio Partizan u deceniji pre toga.

Zvezdu vodi već 11 godina Nebojša Čović, a Partizan kadar SNS-a Ostoja Mijailović. Partizan je u ovoj sezoni nastupio sa velikim ambicijama, na klupi je najuspešniji trener u istoriji evropske košarke Želimir Obradović, dovedena su značajana pojačanja.

Uprkos tome, Zvezda ima kontnuitet igara i uspeha (18 trofeja za 11 godina Čovićevog upravljanja) i bila je nešto uspešnija u regionalnom takmičenju, osvojila je i srpski kup.

Večeras se igra peta, odlučujuća utakmica. Zvezda je domaćin i verovatno ima da "pršti na sve strane“, baš kao u svakom finalu koje su igrali ovi klubovi. Navijačka nekultura i nasilje, ubacivanje stvari u teren, provokacija igrača i uprava, vređanje Vučića, protivnika, Obradovića na jednoj i Čovića i njegove poreodice na drugoj strani, toliko su postali stvar folklora da se niko osim "žrtava“ na to i ne obazire.

Večeras je Zvezda domaćin, neće biti Partizanovih navijača, smanjen je kapacitet mesta u dvorani Aleksandra Nikolić u Beogradu (kao i na četvrtoj utakmici) i nadamo se da niko neće da izgubi glavu.

Koliko je ko dobio miliona?

U međuvremenu, predsednici klubova govorili su javno o dugovima. Čović je još u februaru ove godine objavio "papire“ poslovanja KK Crvena Zvzeda i ovih je dana ponovio da klub duguje nešto manje od 600 hiljada evra na ime neplaćenog PDV-a, a da je u ovoj sezoni od države (grada i republike) dobio donacije u iznosu od preko 5 miliona evra, a ukupno nešto preko 23 miliona evra za 11 godina koliko je on u klubu.

Na drugoj strani, Partizan je dobijao manje. To se pravda činjenicom da je Zvezda igrala "u Evropi“, Partizan nije imao rezultate na kakave u su prošlosti bili navikli navijači i frustracija je ogromna. Govorilo se da Partizan duguje oko 5 miliona evra po različitim osnovama državi, ali klub je nastavio da "živi i posluje“ uprkos tome i oni koji vole Partizan imaju razumevanje i objašnjenje za to.

Država ih finansira jer ih narod voli

Šta je poenta?

Država, kada Vučiću postane neprijatno, krene u "sređivanje sporta“, a sam je svoju vlast učvršćivao kroz upad u FK Crvena Zvezda daleke 2012. godine. Da je navijač ne krije, da je navijač Crvene Zvezde ne krije, pa bi to što to ne krije trebalo valjda da znači da sama činjenica da Partizan postoji predstavlja značajnu stvar.

Razume se, to nije normalna situacija, ali je i za Vučića vakta bukvalno nastavljeno i ogoljeno ono što se u srpskom sportu dešava decenijama: on je produžena ruka moći, odavno odrođen od potrebe da bude mesto na kome će stasavati zdravi ljudi, koji će se u klubovima spremati za reprezentaciju i tome slično. Klubovi su udruženja građana koja se, kako kaže Čović za KK Crvena Zvezda, 33 odsto finansiraju iz države, narod voli te klubove, pa je valjda to razlog da se sa takvom praksom nastavi.

"Dvanaesti igrač“

I ništa se neće promeniti 7. juna za kad je najavljeno da će SVE da bude objavljeno. Naslušali smo se TOGA toliko puta i sve je ostalo isto. Novac ide iz budžeta u dva velika kluba onoliko koliko trenutna vlast procenjuje da treba, baš kao i u druge lokalne klubove koji su "važni“, a tribina, "naš dvanaesti igrač“, je odavno postala regrutni centar za mafiju.

Sport nije generator zdravih odnosa i zabave, nego kriminala i nasilja. I to je tako. Uzalud "merenja“, uzalud "trofeji“. Sport u Srbiji nije dobro i ovo je samo jedna od epizoda te serije.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com