Što duže koristite računar, sve više uviđate koliko bi vam život bez te sprave bio komplikovaniji. Računar vam je veliki (nekima i najbolji) prijatelj, vrlo često mu poveravate mnogo više nego bilo kom drugom živom biću, ne obraćajući pažnju na jedan bitan detalj. On vas olajava.

Penzionisani američki oficir Mont Filips otkrio je da programi za razmenu (uglavnom muzičkih) fajlova poput Gnutele ili Beršera, koji su nastavili tamo gde je Napsteru zakonom zabranjeno, mogu ponuditi manje-više sve fajlove iz vašeg računara nekom radoznalcu.

Gospodin Filips je upravo taj radoznalac s tim što on, ukoliko nađe nešto kompromitujuće, poziva vlasnika računara i saopštava mu šta je i na koji način saznao. Nije mu teško da nađe vlasnikov broj telefona, ta u računaru je, negde. Ljudi su najpre potpuno zbunjeni i prestravljeni, ali mu uglavnom izražavaju zahvalnost verovatno se pitajući da li im je poverio baš sve što je video budući da sami najbolje znaju šta sve u računaru drže.

Prema Filipsu, koji je celu stvar poverio sajtu MSNBC.COM, ljudi su sami krivi za ovu pojavu, a ne računari ili softver koji koriste. Najčešće koristimo tehniku u koju se vrlo slabo razumemo, ne čitamo uputstvo, već naučimo nekoliko osnovnih operacija kako bismo ostvarili željeni cilj. Mahinalno odgovaramo na pitanja koja nam softver povremeno postavlja, i koja nas naročito nerviraju, tek da bi taj dosadni prozorčić makli sa ekrana. Ako mi ne vidimo druge, ni oni valjda ne vide nas, teza je većine korisnika interneta, u suštini nespremnih za digitalni život.

Poseban problem predstavlja deljenje računara sa drugim licima (makar i ukućanima) koji mogu biti aljkavi čak i ako mi sami nismo, kao i nefunkcionalno korišćenje računara na poslu, što može da obznani i osetljive poslovne informacije.

Slično je i sa brisanjem podataka iz računara. Većina imejl poruka, za koje mislimo da smo ih bespovratno uništili, i dalje živi na nekom serveru i moguće ih je povratiti, ako za to ima interesa. Fajlovi koje brišemo i dalje su na našem hard disku, samo je put do njih presečen, te ih nije problem ponovo naći. Rešenje su programi koji nasumice upisuju nule i jedinice preko izbrisanih fajlova, defragmentacija, pa i formatiranje diska. Ni tada niste sasvim mirni. Džon Pacakis iz Gajdance softvera kaže za "Njujork tajms" da je uz pomoć mikroskopa, pregledom magnetnih tačaka na površini diska, moguće rekonstruisati informacije koje su izbrisane, pa čak i utvrditi način na koji je brisanje obavljeno. Postupak je skup, ali se nekada i te kako isplati. Na primer, aktuelna istraga oko bankrota energetskog giganta Enron, gde stručnjaci dosta uspešno "oživljavaju" podatke za koje su nesavesni biznismeni mislili da su ih se elegantno rešili.