Vrapci i predatori: Stranke i stručnost

Kad se radi o Vučiću, Aleksandru, sve je lako: pojavi se u Grdeličkoj klisuri, na mestu odrona potpornog zida, i izjavi da taj breg što ima sklonost da klizi i što svako malo zatrpava trasu Koridora 10 treba srušiti, i sad se inžinjeri hvataju za glavu i pitaju se: kako to nama nije palo na pamet.

O premudri, kad breg nije hteo Muhamedu, ovaj je došao do brega, šacnuo situaciju, a pošto se Prorokova ne poriče, ne bi me začudilo da to brdo počnu da uklanjaju ma koliko to koštalo i ma koliko trajalo.

U decenijama kad ljudi grade tunele ispod mora i puteve po vrletima prema kojima je Grdelička klisura tek jarak, najbolje se vidi nemoć domaćeg graditeljstva, zapuštenosti države i struke, opšte nemoći, i niko, ama baš niko, ne može da me ubedi da to nema veze sa politikom, posebno kadrovskom.

Tačno je da u Brozovo vreme niko nije mogao da bude direktor "Zastave", "Trepče", RTK "Bor", "Energoprojekta" i da dalje ne nabrajam, ako dotični nije bio i član Saveza komunista, ali je tačno da nije mogao da bude direktor ako nije ništa znao o svom poslu. Naprotiv, to su bili vrhunski stručnjaci. Danas je obrnuto, sve članovi vladajuće partije, ali se razumeju u zanate tipa kako ispeći prase a da korica bude reš, kako najbolje posložiti i fugovati keramiku u kupatilu, a vrhunski među njima proslavio se poslovnim poduhvatom uvođenja noćnog kupanja na bazenu koji mu je pripao kao plen nakon radikalske pobede u Zemunu.

Ponekad mali primeri najbolje svedoče. Sećate se kad je onom što se predstavlja kao gradonačelnik Beograda pripala čast da otvori kućice za vrapce. Lično mislim da je to bila plemenita akcija. La Gvardija, legendarni gradonačelnik Njujorka, nije se libio da pred Drugi svetski rat, u jeku štrajka štamparskih radnika, svakog dana na radiju čita i tumači deci novinske stripove. Mala stvar, rekli biste. Ništa veća od kućica za dživdžane. Ali je onda struka otkrila da kućice ne smeju da budu žute jer to privlači ptice predatore pa vrapci neće ni da priđu, i još je otkrila da je netačna izjava nekog gradskog ekologa da je to važno za ptice selice, a vrapci to nisu, i još su ih uz sasluženje svih kamera ovog grada hranili kukuruzom, što vrapci ne jedu.

A onda se čudimo što pada potporni zid.

Strategija: Pomeri odbranu napred

Bio mi je, nakon duga vremena, prijatelj koji je utekao u Ameriku gde su se ostvarile njegova očekivanja da bi stručnost mogao bolje da naplati i da bude cenjen zbog onoga što zna, i pitao me je posle dva, tri dana boravka u rodnom Beogradu zašto smo svi zaslepljeni Vučićem i ima li ovde i nekih drugih tema i ljudi.

Pošto sam se dosetio da je svojevremeno bio ljubitelj krimića Rejmonda Čendlera, a i danas je ispostavilo se, iskoristio sam jednu od čuvenih Čendlerovih metafora i rekao mu: "Zato što je vidljiv kao bubašvaba na šampiti." Pre neki dan mi je javio da Čendler u romanu Zbogom, lepojko nije pominjao bubašvabu nego – tarantulu.

Svejedno. Vučić je jedini sveprisutni akter političkih, društvenih, pa i sportskih događaja, navodno je zvao trenera Crvene zvezde i rekao mu da odbranu podigne bliže protivničkom golu. Ja u to ne verujem, ali se ne bih čudio da se i to dogodilo. Otuda je vidljiv i na pegli i u rerni i još je celu naciju duboko anesteziranu kosovskom traumom doveo do ekstatičkog očekivanja da će kosovska misija planirana za 9. septembar biti neka nova, apgrejdovana verzija Gazimestana, što smo, uzgred, krvavo platili i još plaćamo.

Čujem da je televizijskim kućama stiglo obaveštenje da šalju po dve ekipe, jer jedna neće moći da izdrži Vučićev tempo. Dinamika se održava i zujanjem podguznih muva, u kojima nikad nismo oskudevali, pa očekivanja rastu a Vučić je sebe doveo u poziciju da većina misli da je on posednik neke posebne tajne.

Solo tačka: Pustite me da igram tango

S druge strane, u danu kada nastaje ovaj tekst, politički establišment kosovskih Albanaca ima buran skupštinski dan kada opozicioni poslanici u Skupštini Kosova pokušavaju da uz podršku dela vladajuće koalicije rezolucijom "zabrane" kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju da sa Beogradom pregovara o "korekciji granica" Srbije i KiM.

Agencije izveštavaju da su predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači spremni da uđu u konačnu fazu dijaloga o KiM, a njihovi stavovi u pogledu pravca u kojem će se voditi pregovori sve su bliži. I kada su od velikog broja zemalja, pa i onih ključnih (poput SAD), dobili zeleno svetlo da pregovaraju o "razgraničenju", "korekciji granica" ili "podeli Kosova", kosovska opozicija tome se oštro usprotivila, uz jasnu poruku da Tači nema mandat da pregovara o granicama KiM.

Opozicioni poslanici otišli su i korak dalje, pa su uspeli da izdejstvuju održavanje sednice u tamošnjem parlamentu, na kojoj se vodila debata o tome koliko daleko kosovski predsednik može ići u pregovorima sa Beogradom. Cilj je da se donese rezolucija koja će mu zabraniti da govori o promeni granica.

Analitičari na Kosovu očekivali su da će se u Skupštini Kosova voditi žestoka i duga rasprava o "obavezama" kosovskog predsednika u pregovorima sa Beogradom. Jedan od njih, Aljbinot Maljoku, smatra da će na kraju sednice biti usvojen neki dokument u formi zaključka, koji bi trebalo da posluži Tačiju kao "podsetnik" da ne može da razgovara o promeni granica.

"To je jasno, uzimajući u obzir sve kalkulacije. Pregovorima o promeni granica protive se i Haradinaj i Ljimaj. Cilj je da se Tačiju stavi do znanja da nema mandat da o tome priča. Na Kosovu niko nije protiv dijaloga sa Srbijom i niko nije protiv toga da se dođe do kompromisa, koji će biti povoljan i za Kosovo i za Srbiju, ali jeste protiv promena granica", navodi za "Blic" Maljoku.

U trenutku kad ovaj tekst odlazi u štampu, nije mi poznat ishod te parlamentarne debate. Ali, ono što je za nas važno jeste činjenica da srpska opozicija već pet godina traži da se o temi Kosova raspravlja u Skupštini Srbije. I ništa od toga.

Sećate se one Vučićeve izjave da je za "tango potrebno dvoje". Ali to se odnosi na ostatak sveta. U Srbiji on igra sam.