Privatnost više ne postoji, a ni tajnama se ne piše ništa bolje, kako privatnim tako i onim državnim. To je verovatni epilog najnovijeg skandala koji drma svet, ako je to dobar izraz za provaljivanje najčuvanijih podataka SAD od strane jednog službenika, o čemu se u ovom broju "Vremena" piše opširnije na stranama 60. i 61.

Pomenute državne tajne su zapravo tuđe tajne koje su SAD tajno prikupljale, a pre svega informacije o sopstvenim građanima, njihovim navikama i dnevnim rutinama, sve što se može saznati na osnovu logova vašeg telefona ili iz vaših elektronskih poruka ili onoga što sejete po društvenim mrežama. Ako imate posla sa ozbiljnom državom, od nje više ništa ne možete sakriti. A možda ni od privatnog detektiva kojeg je angažovao vaš partner, šef ili neko treći.

Ne postoje ta četiri zida među kojima ste sigurni. Kud ćete bolji primer od samog Edvarda Snoudena, momka u središtu razotkrivanja stravičnih razmera američkog špijuniranja. Budući da su kroz njegov kompjuter prolazili najrazličitiji tajni podaci, Snouden zna štošta o njihovom prikupljanju. Prema svedočenjima novinara "Gardijana" kojima je poverio svoju priču, kada se loguje na kompjuter on preko glave i ekrana prebacuje ćebe, kako niko sem njega ne bi video koji pasvord kuca.

Naravno, kada koristite laptop sa kamerom, ne možete biti sigurni da ona nije pod tuđom kontrolom, čak ni kada je računar isključen. A isto važi i za mobilni telefon. Zapravo smo se sami okružili velikim brojem uređaja koji mogu da nas snimaju i odaju našu trenutnu poziciju preko GPS-a ili baznih stanica mobilne telefonije. Sve što moćna država treba da uradi jeste da od operatera sudskim nalogom iznudi podatke o tome koga ste zvali i odakle, kome ste slali poruke i kada i sa kojih ste se mesta uključivali u mrežu. Sadržaji razgovora i poruka zahtevaju već drugu vrstu naloga, onaj za prisluškivanje, ali već iz vašeg kretanja i kontakata može se štošta zaključiti.

I to se ne odnosi samo na građane Sjedinjenih Država, jer je američka vlada navodno logove tražila od svih velikih provajdera poput Majkrosofta, Gugla, Jahua. Ako koristite Fejsbuk, Tviter, Skajp, Džimejl – vi ste meta. Sve te kompanije registrovane su u Americi, podležu tamošnjim zakonima i dužne su da izvršavaju sudske naloge američkih vlasti. Uključujući i zahtev da predaju logove sa vašim podacima. Ne bi li sačuvale poverenje korisnika, ove kompanije se brane da ništa slično nisu radile, ama nevešto.

A po neameričkim medijima pokrenula se po prvi put rasprava o tome šta njihovi građani koriste na internetu, čije je to i kome služi. Sada će se koplja lomiti oko toga mogu li kompanije da sačuvaju biznis tako što će bolje štititi vašu privatnost ili država mora da promeni način manipulacije sa tajnim podacima jer se već drugi put u samo pet godina suočava sa činjenicom da frustrirani pojedinac, sitan šraf u sistemu, presnimava i u javnost iznosi nešto što predstavlja najbolje čuvane tajne i to u enormnim količinama.

Cinici bi rekli da je ovo samo još jedna američka zavrzlama sa ko zna kakvim ciljem, kao što tvrde i za Vikiliks. Za svaki slučaj, pokrivajte se kada kucate pasvord.