Kada bi se u srpskoj prosveti sve rešavalo tako efikasno kao problem jedne lekcije u udžbenicima biologije za osmi razred osnovne škole, ovo bi bila naefikasnija zemlja na svetu.

Usred rata za i protiv održavanja Europrajda prošlog meseca patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije zatražio je da se menja lekcija u kojoj se srpskoj deci nameće "rodna ideologija“. Za crkvu kada kažeš rod, to je očevidno nacija, "srpski rod“, i sve drugo je samo pometnja koja stvara haos u glavama mladih ljudi te to treba hitno iskoreniti.

Kako je njegova svetost to izgovorila na nekakvom molebanu, munjevito je reagovao socijalista Branko Ružić, ministar prosvete, i naložio formiranje komisije koja je za deset dana donela odluku da se "sporna lekcija“ izbaci iz udžbenika.

Porfirije okom, država skokom i eto, sada ćemo da imamo biologiju kakva nam treba. Ako je početkom dvehiljaditih društvo imalo snage da se odbrani i da zadrži teoriju evolucije u školama, uprkos posrednim pritiscima crkve, sada se pokazalo da je otpornost manja a uticaj crkve veći.

Pa zašto bi se onda na ovome zaustavilo i zbog čega crkva ne bi učestvovala u pravljenju svih kurikuluma za škole? A moglo bi i da se poradi i na uvođenju moralne nastave, da bi se deca vaspitavala kako to dolikuje, a ne ovako – liberalno i bez kontrole.

Dalje, zašto se ne bi pojačao status veroučitelja i to što predaju izjednačilo sa maternjim jezikom i istorijom, jer za crkvu je veronauka najvažnija. Pa da se zna ćirilica, da se znaju zaveti srpski, da se zna da je Kosovo srpska svetinja, a crkva najvažnija srpska ustanova.

I da se ne završi na tome.

Upravo se ovih dana govori opet o izmenama maturskog ispita za osnovne škole, a tu nigde nema ni crkve ni crkvenog učenja. Pa zašto se poznavanje običaja pravoslavnih i slava ne bi uvelo kao obavezno  na svakom završnom ispitu, da bi se deca od malih nogu učila tradiciji srpskoj, a ne pomodarstvu koje dolazi sa zapada kojim bi da se uništi ta tradicija koja traje hiljadama godina.

Crkva bi, dalje, mogla, a socijalisti to da ispune, da odredi i kako se deca oblače, da im se naprave uniformice ili mantijice, da bi se znao red i da bi se učila poštovanju autoriteta. Trebalo bi ponovo napraviti i odvojene muške i ženske škole da se deca ne dovode u seksualno iskušenje pre braka jer svi znamo, ili bi nas valjalo naučiti, da je ta aktivnost dozvoljena samo u cilju stvaranja novog života, a ne zarad ispunjivanja strasti koja je greh veći od krađe, a menji od zavisti.

Razumljivo, i valjda do toga neće doći.

Ali, onako hitra reakcija na crkveni zahtev nije dobra i više govori o sklonosti populizmu ovih koji su na vlasti nego o želji da nam škola bude kako treba, šta god da mislili kakva treba da bude. A deca žive i rastu i bez knjiga i mimo preporuka iz ministarstava ili crkava. Deca uče kako im kažu kod kuće, kupe stvari sa interneta i na ulici. To što neko ono što postoji u realnosti izbacuje iz knjiga neće promeniti relanost. Naprotiv, samo će knjige i škole izgubiti na značaju.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com