Od onog petog oktobra vlast gubi izbore. Od trijumfa DOS-a nad socijalistima i radikalima, preko poraza Živkovićevog kabineta do poraza vladinog kandidata na poslednjim predsedničkim izborima, osporava se poruka anegdote po kojoj je neki seljak tešio Vuka Draškovića rečima: "Ma, glasaćemo mi za tebe čim dođeš na vlast!" Ovolika smenjivost sama po sebi ne garantuje da je svaka nova vlast bolja od prethodne, ali je sticanje navike da se vlade kažnjavaju poželjan socijalni refleks: i novorođenče udare po guzi kad neće odmah da zaplače.