Zoom
Čudo neviđeno – Kako da Stojan Stamenković bude dobar savetnik, Čedomir Čupić ekspert za borbu protiv korupcije a Srbi da budu pravi vernici
Guverner Radovan Jelašić je odoleo pritiscima da izmisli neki ravnotežni kurs, da ga fiksira i brani i pokazao je, mada je bio na vetrometini, da je, uz impozantnu dozu strpljenja, tržište funkcionalno i da nisu propale sve šanse da Srbija bude ozbiljna država
Pitanje nad pitanjima: Šta se radi u luci "Beograd"
Kako se na srpskom kaže: "Hristos vaskrse" ili "Hristos uskrsao"? A odgovara se sa "Vaistinu vaskrse" ili "Uistinu uskrso"? Ili tu ima još varijeteta u srpskom novogovoru? Kome se nije zgadilo od poplave novoveraca koji stihuju uskršnje poruke i onda ih "putem mreže" forvarduju, srpski prosleđuju, nisu mu se zgadila ni puna usta kuvanih jaja.
Srbi su poznati kao troprsti vernici, ali, među nama, to je samo zato što od cele vere znaju za Uskrs, Božić i krsnu slavu. Ostatak od 362 dana u godini slabo mare za popovske propovedi.
Toliko o Uskrsu, a sad nešto o ozbiljnim temama.
Zar nije božje čudo da ova država još nije bankrotirala, kako je najavio, nema tome ni dvadeset šest dana, jedan od savetnika premijera Mirka Cvetkovića, koji se ovih dana istakao sasvim drugačijom vrstom savetničke pameti, tvrdeći da će Srbija brzo izaći iz krize.
Reč je o uvaženom Stojanu Stamenkoviću, kome sam već zamerio da opasku o bankrotu, kad je već pristao da bude savetnik, treba premijeru da saopšti na uho, a ne u štampi, a sada bih dodao da mu nije trebalo ni ovo o mogućnosti brzog prevladavanja krize.
Savetnici, a jedan od njih je pomenuti Stamenković, ljuti su, s njihove tačke gledišta, verovatno s pravom, što ih Cvetković, osim jednom, ritualno, nije pitao za savet, ali povređena sujeta nije dovoljan razlog za tako ozbiljne procene u širokom rasponu – od bankrota do uspeha.
U vreme krize, a i kad je nema, kompetentnost je jedini pouzdan ključ za razumevanje i prihvatanje politike.
Slušao sam pre neki dan Čedomira Čupića, novoizabranog člana Agencije za borbu protiv korupcije, u emisiji "Kažiprst" kako pun moralnog gneva, kao neki Božji prst, govori o onom što se, u narodu, zove afera "Luka Beograd", tvrdeći da ju tu zemlju trebalo dati društvu brodograditelja, inženjera brodogradnje, te kako "neka Veselinović" ne zna ništa o izgradnji brodova, a voditeljka, uvažena Danica Vučenić, s B92, diskretno, usred Čupićeve tirade, pominje "utovar i istovar" ne bi li gosta vratila u temu i predmet teme, ali ništa ne pomaže. Ovaj koji tvrdi da sve zna o tome i dalje misli da se u luci prave brodovi.
I sad očekujemo da Stamenković bude dobar savetnik, Čupić ekspert za borbu protiv korupcije a Srbi da budu pravi vernici.
Guvernerova plata: Kako javlja NBS…
Ima, na svu sreću, i obrnutih primera. Guverner Radovan Jelašić, na primer. Ako pažljivo slušate vesti o kretanju kursa dinara, čućete, osim dnevne vrednosti nacionalne valute prema evru, i onu čuvenu mantru, kao drugu rečenicu ritualne vesti plasirane iz NBS-a, da "Narodna banka nije na deviznom tržištu intervenisala od 25. februara", kojom u stvari guverner pokušava baš svaki dan da nam potvrdi uspeh sopstvenog koncepta u odnosu na uvozničko-izvozne lobije i političko-analitičarske konstrukcije o poželjnoj vrednosti dinara.
Guverner je odoleo pritiscima da izmisli neki ravnotežni kurs, da ga fiksira i brani i pokazao je, mada je bio na vetrometini, da je, uz impozantnu dozu strpljenja, tržište funkcionalno i da nisu propale sve šanse da Srbija bude ozbiljna država.
Sad se postavlja pitanje njegove plate, a najčešće ga postavljaju oni kojima se čini da je njihova manja od njegove, da on ima više od njih, da je, u suštini, on manje važan od njih, a da nisu dokazali nijednom da imaju bilo kakav oblik autonomije koji proizvodi neki rezultat.
Da sad "Vreme" bira ličnost godine, nakon prvog tromesečja, glasao bih za guvernera. Ali, do kraja godine je daleko i guverner će biti na većoj vatri nego što misli da će biti, jer kad ovi naši rebalansiraju budžet oni imaju i ideju o kursu koja ne mora imati nikakve bliske veze sa realnošću.
Ako zbog toga guverner podnese ostavku, tek ću onda glasati za njega, mada u tom času, kad zavlada opšta antropija kompetentnosti, kad svi pomisle da se u luci prave brodovi, više neću biti usamljen u nakani da treba nagraditi ljude sklone odlučnosti, promociji znanja i ljude od integriteta, ma kolika im plata bila.
Predmet u Hagu: Miš ispod sudijskog bata
Međunarodni sud pravde u Hagu odložio je za kraj ove nedelje objavljivanje imena zemalja koje su se prijavile za učešće u raspravi o nezavisnosti Kosova.
Prema nezvaničnim informacijama, 18 zemalja je podržalo prošlogodišnje proglašenje nezavisnosti, dok se 15 izjasnilo protiv. Svoje stavove dostavilo je svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, pri čemu se Kina prvi put u istoriji na ovaj način uključuje u neku raspravu pred sudom. U svakom slučaju, proces pokrenut odlukom Generalne skupštine UN-a na inicijativu Srbije već je rekorder po broju zemalja učesnica u nekoj raspravi u istoriji Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Predstojeća rasprava smatra se istorijskom jer treba da odgovori na pitanje poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava, smatra argentinski ekspert za međunarodno pravo profesor Marselo Koen, član pravnog tima Srbije. "Tu se ne radi samo o konkretnom slučaju – odluci privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji da jednostrano proglase nezavisnost, već je to proces koji je važan i za ostatak sveta, tu je reč o pitanju poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava."
Beogradski profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević smatra da veliki broj država ovom postupku privlači pitanje "u kom trenutku pravo na samoopredeljenje može da se pretvori u otcepljenje". On dodaje da su deklaracijom iz 1970. godine UN zauzele stav "da samoopredeljenje u vidu otcepljenja dolazi u obzir tek ako nema dovoljno zastupljenosti konkretne grupe u upravljanju državom. Države koje se protive priznanju ne čine to toliko iz ljubavi prema Srbiji, već zato što imaju svoju muku, imaju razne secesionističke pokrete. Niko ne želi da se stvori presedan da neko ko smatra da mu je neizdrživ dalji život kao grupi u nekoj državi može tek tako da se otcepi."
Na odluku suda čekaćemo dugo. Sudim da će biti – pitijska. Svako će je čitati onako kako mu odgovara. Kao što je u epizodi oko uskršnje posete Borisa Tadića manastiru Visoki Dečani, na Kosovu, Tači ispao pravedan i suveren, što je Tadića pripustio Kosovu, kako tvrdi američka ambasada, a Tadić se pokazao kao državnik koji je mogao i kafu da popije u Prištini, samo da mu je bilo do kafe.
Svet je u suviše velikim, globalnim lomovima da bi donosio jasne i jednosmerne odluke. Traga se za novom ravnotežom moći i pravne konsekvence nepravnog otcepljenja Kosova neće biti kristalno jasno formulisane. Ta stvar ostaće na terenu politike i posle izrečenog stava Međunarodnog suda pravde.