Postoji nepisano pravilo da svaki put kada grupa naučnika objavi rezultate svog istraživanja, neki drugi naučnici ubrzo obelodane potpuno suprotne nalaze. Takvu situaciju imamo i povodom pojave koju bismo mogli nazvati "internet asocijalnošću". Radi se o teoriji da ljudi koji koriste internet postaju manje zainteresovani za socijalne kontakte u neposrednoj okolini, manje doprinose društvenom životu, ne idu na glasanje i sastanke kućnih, školskih i sličnih saveta. Ova pojava nema mnogo veze sa zavisnošću od interneta, nije bitno koliko često se osoba priključuje na mrežu, već koje potrebe na njoj zadovoljava.

Psiholozi s univerziteta Karnegi Melon u SAD objavili su zaključke (http://www.apa.org/journals/amp/amp5391017.html) nakon što su obavili istraživanje na uzorku od 169 ljudi iz 73 domaćinstva. Posmatrane su njihove navike prve dve godine korišćenja interneta, a pravljena su poređenja s televizijom i telefonom. Opšti zaključak sastoji se u tome da korisnici interneta postaju asocijalni, da se polako isključuju iz društvenog života, da pronalaze srodne duše umesto da komuniciraju s osobama iz svoje okoline od kojih im direktno zavisi kvalitet života, odnosno, da menjaju realni svet u kome žive za virtuelni koji sami kreiraju. Ovo istraživanje podelilo je upotrebu interneta na dve osnovne grupe: pasivno pregledanje veba i aktivno korišćenje komunikacionih servisa poput imejla ili četovanja. U prvom slučaju internet je bliži televiziji, dok u drugom predstavlja neku vrstu telefona modernog doba.

S druge strane, profesor Kit Hempton s bostonskog MIT-a potpuno negira ove rezultate pozivajući se na sopstveno trogodišnje istraživanje u Netvilu, predgrađu Toronta, gde je celo naselje opremljeno modernom komunikacionom opremom i servisima (videotelefoni, onlajn džuboksi, zdravstveni saveti, obučavanje i slično). Zaključio je da su ljudi s velikim zadovoljstvom prihvatili prednosti nove tehnologije i zdušno je koristili da unaprede i sopstveni i život cele zajednice. Kada im je po okončanju eksperimenta sva (skupocena) oprema uklonjena iz domova, sami su se organizovali i kupili ono što je potrebno da povrate nivo komunikacije na koji su navikli.

U izjavi za BBC, onlajn profesor Hempton kaže da je internet samo još jedan novi medij za komunikaciju i tako ga treba tretirati. Ljudi imaju više mogućnosti za socijalizaciju i priklanjaju se onoj koja im više prija. Profesor Hempton tvrdi da je rezultat te novostečene slobode zapravo bolje raspoloženje i rasterećenost onih koji internet koriste, što u krajnoj instanci rezultira i kvalitetnijim društvenim životom u njihovom okruženju.

To što komšije ćute u liftu otkad oni postoje ne bi se baš moglo pripisati internetu, ali uskoro možemo očekivati istraživanje koje će tvrditi da sada ćute još tiše.