Postoje pokloni čija je vrednost neizmerna zbog pravovremenosti uručivanja dara; kao kad vam neko pokloni džemper kad se smrzavate. Tako sam i ja par sati pre zaključenja ovog broja na poklon dobio knjigu Hane Arent Istina i laž u politici. Poklonodavka je, vođena valjda instinktom koji ju je u politici držao jednako kao što je i oterao iz politike, zaključila da u danima koji slede glavni urednik mora imati neku vrstu bedekera da se ne bi izgubio u džungli. Tako sam ja iščitavao neveliku knjižicu dok su kolege čitale pogoleme tekstove. Rekao bih da čitanje nije bilo uzaludno, barem za moju savest, jer Hana Arent postavlja pitanje koje sam i sebi postavljao, ali nisam umeo kratko da ga saopštim, kad god bih imao vremena i volje da dublje promišljam o svom poslu, ili kada bih, kao ove nedelje, bio suočen sa oprečnim porukama dostojnim objavljivanja u interesu javnosti. To pitanje je kratko i glasi: "… zar nemoćna istina nije isto toliko prezrenja dostojna koliko i moć koja ne mari za istinu?" Onda sam spokojan otišao kući jer u prirodi je utakmice u kojoj učestvujem da se igra nerešeno.