Sasvim je svejedno da li ste žrtva uragana, poplave ili hakera, ako za takvu mogućnost niste pripremljeni sami ste krivi. Sajt ZDNET ovih dana objavio je korisno uputstvo za sve koji bi voleli da im kompjuteri prežive bilo koji udar, uključujući i nuklearni rat (pod uslovom da nameravaju da nastave s poslovanjem).

Dakle, prvi savet je da povedete računa o struji to jest napajanju. Struja može da nestane bilo kada, a s njom i sve ono fenomenalno što ste uradili u prethodnih pet minuta. Savet je da uvek imate dovoljno "soka" da izdržite sat vremena na baterijama. To je dovoljno vremena da se sve sačuva, prebaci gde treba i da ostane još malo ako nevolje potraju.

Koliko god da je klaud dobar, uvek je još bolje da ga "hibridizujete", odnosno da imate sistem na sopstvenim serverima. Ako se desi bilo kakvo ispadanje, možete da se izvučete. A ekscesi se dešavaju i najboljim i najbezbednijim klaud serverima. Tu se odmah nadovezuje sledeći savet. Vodite računa da vam podaci nisu zavisni samo od jedne kompanije, odnosno da ih lako možete preseliti ili čuvati i na drugom mestu. A to znači i na drugom kontinentu. Obavezno zahtevajte od onoga ko vam pruža usluge da vam predstavi funkcionisanje svog sistema, kada mu već poveravate svoje poslovanje. Ako iz bilo kog razloga odbija da to učini, možda njegova ponuda i nije toliko dobra kao što se čini.

Budite virtuelizovani, to znači da sve što radite može da bude obavljeno sa udaljenih servera, ako se vašima nešto dogodi. Koliki god da vam je data centar, on se u tom slučaju može prekopirati na neku bezbednu lokaciju kojoj možete pristupiti sa svojih terminala. Vaši korisnici u tom slučaju neće ni znati kroz kakvu krizu prolazite.

Jedna od najlepših stvari kod klauda je to što su vam vaši fajlovi i svi drugi podaci pristupačni gde god da se nalazite. A ako ste shodno savetu br. 2 i 3 napravili alternativu primarnom klaud servisu, onda brige nema, zar ne? Pa, nije baš tako. Uvek postoji mogućnost da vam se sve veze prekinu (ko je spomenuo sankcije ili izolaciju?). Zato je neobično važno da svoje podatke sačuvate i u nekom "tvrdom" obliku, na diskovima koji su fizički u vašem posedu. Tempo bekapovanja, naravno, zavisi od vas i vašeg tempa poslovanja, odnosno kakav ste gubitak u stanju da podnesete. U slučaju banaka i 15 minuta je mnogo.

Ima ljudi koji veruju da ih ništa ne čuva bolje od dobrog ugovora s vlasnikom klauda. Nije da tu nema nečega, ali isto tako ima i štete koja se ne može na sudu nadoknaditi. Jer ko može da proceni potencijal vašeg projekta koji je nestao u nekakvoj nepogodi? Ugovor je važan, ali morate misliti i na situacije do kojih pravda ne dobacuje.

Ako imate jednog internet provajdera, onda ste u velikom problemu, to zna svaki korisnik kome je internet crkao baš kada je morao da pošalje neki važan fajl. I u kući je dobro imati rezervnu internet konekciju, recimo mobilni ruter ili nešto slično. O firmama da ne govorimo. Makar mali link prema provajderu koji nema nikakve veze sa onim koji vam je primarni, pametno je rešenje. Nemojte žaliti novac koji dajete za link koji vam, kao, nije neophodan. Alternativa može da vas košta svega.

Segmentirajte svoju mrežu. Ništa strašnije nego kada hakeri probiju na nekom slabom mestu, a onda im sve padne u ruke. Ako je mreža podeljena, imaćete vremena da reagujete i sačuvate veći deo.

Konačno, redovno unapređujte svoju zaštitu, a to znači i da unapređujete svoj softver i hardver. Starije sisteme provalili su hakeri, to se pokazalo i ovog proleća sa Windowsom XP. Ko god na tome štedi, sigurno ne drži ništa vredno na računaru. U suprotnom, nije stipsa već budala.