Da se automobilska industrija razvijala brzinom i na način na koji se razvijala mobilna telefonija, danas bismo se vozili letećim automobilima, koji troše struje koliko i daljinski upravljač za televizor. Iako su automobili odavno “čipovani”, malo koji koristi mobilnu mrežu za bilo kakvu komunikaciju, preciznije rečeno, automobili nemaju SIM kartice, mobilna industrija nije ih prepoznala kao “korisnike” i nije se razvijala u tom smeru. Mnogo je razloga za to, ali je najvažniji bezbednost. U životu smo skloni da se previše oslonimo na informacije iz mobilnog telefona, a on može da baguje, da bude hakovan, da aplikacija ne radi kako treba, što nas često košta živaca. U automobilu bi moglo da nas košta života.

Sada se najavljuje nešto drugačiji suživot automobila i interneta, na komercijalnoj osnovi. Kompanija BMW najavila je da će na nekim tržištima ponuditi kupcima svojih automobila da iznajme uslugu grejanja sedišta vozača i suvozača. Znači li to da ćete moći da odete u servis pred zimu, kada odete na zamenu letnjih za zimske gume, pa da vam istovremeno promene i sedišta na zimska, do aprila? Nikako, vi ta sedišta posedujete od kako ste kupili automobil, samo ne možete da uključite grejanje jer vam je ta opcija fabrički onemogućena. Tek kada platite neku paricu dobijate šifru koja, softverski, uslugu otključa i onda bude milina.

Ovo bi mogla da bude velika prekretnica za automobilsku industriju. Sadašnja situacija je da kada kupujete automobil vi odlučujete šta će od dodatne opreme imati. Recimo, parking senzore i kameru za parkiranje, klima-uređaj, pomoć za ovo i ono (kočenje, skretanje, parkiranje), svašta nešto što je od koristi vozaču ili povećava komfor vožnje. Vremenom su neke od tih stvari, poput auto klime, postale toliko tražene pa se ugrađuju bezmalo u svaki automobil. Kao i dodaci koji podižu bezbednost u saobraćaju. Ali, štošta se još smatra luksuzom, odnosno prilika je da industrija zaradi bolje, a da se vlasnik automobila “u fulu” oseća važnije u svom okruženju.

Međutim, gledano iz pozicije menadžera koji nastoji da proizvodnju učini što efikasnijom, to značajno usporava i poskupljuje izradu automobila. Najbolje bi bilo da svi automobili imaju sve (i da budu beli ili crni), a onda neka marketing vidi kako će to da naplati.

Marketing se, izgleda, dosetio da uradi ono što već postoji u video strimingu. Jer vam industrija ne prodaje televizor sa Netfliksom ili Amazon prajmom već smart televizor, pa vi ugrađujte aplikacija koje hoćete. Ili su aplikacije već ubačene, ali se morate pretplatiti da biste gledali filmove i serije.

Ovo što radi BMW moglo bi se tretirati kao marketinški eksperiment, pa ćemo videti šta će iz toga da izađe. Ako neko misli da će lokalni hakerčić lagano da mu otključa sve opcije, neka razmisli da će tako izgubiti i garanciju. Možda takav automobil neće moći da se registruje, nemojte sumnjati u snagu automobilske industrije.

Za sve nas je zanimljivije da li će sva prodaja krenuti ovim pravcem, da sve više iznajmljujemo umesto da posedujemo, a to može da ide od bojlera do kućnog računara (terminala u tom slučaju). To bi bila regresija u odnosu na društveni razvoj, opet bismo bili kmetovi bez imovine, prelaz u digitalizovani feudalizam. To već imamo u muzici, nekada ste bili vlasnici ploče koju ste mogli da poklonite ili nasledite, sada samo imate pravo da neku muziku slušate ako koristite uslugu servisa i poštujete pravila. Takoreći, ovo sa BMW-om je mali korak za kapitalizam, ali možda preveliki za čovečanstvo, ili barem za 99 odsto nas.