Izgleda da je sudbina ćirilice u rukama Bila Gejtsa a da je on toga jedva i svestan. Naime, Veće republika savezne skupštine izdalo je nedavno Deklaraciju o zaštiti ćirilice u kojoj se kaže: "Za opstanak ćirilice posebno bi bilo pogubno da se lokalizacija operativnog sistema vindous i programskog paketa ofis, odnosno njihovo prevođenje na srpski jezik, sprovede na latiničnom pismu." Dakle, kompanija Majkrosoft ili, ako vam je tako lakše da zamislite, njen predsednik Bil Gejts drže prst na okidaču oruđa koje će konačno umoriti izmrcvareno srpsko pismo. Da taj tekst nije izašao iz najviše institucije u zemlji, usudili bismo se da kažemo da je konstatacija preterana. Čak i malo nejasna ("posebno bi bilo pogubno").

Ova inicijativa ne bi bila tema rubrike o internetu da joj direktan povod nije zahtev za "ćirilizaciju" Windowsa. Majkrosoft, kao privatna firma pre svega željna profita, ne bi se poigravao tržištem ma kako malo ono bilo. Ako tržište zahteva ćirilicu, dobiće je. Možda nas, zapravo, sekira to što je ta kompanija opipala puls korisnika kompjutera u Srbiji, a nama se dijagnoza ne sviđa.

Jedan od osnovnih principa Majkrosoftovih programa je: You get what you see, to jest "Dobijaš ono što vidiš" (na ekranu). Iako se to odnosi mahom na štampanje, moglo bi se figurativno upotrebiti i u ovoj situaciji. Sudeći po istraživanju pobornika ćirilice (vidi, www.rastko.org.yu/projekti/glasnik/), manje od 1 (jedan) odsto domaćih sajtova koristi ovo pismo iako se ono u Majkrosoftovim proizvodima sasvim lepo čita. Ćirilice nema na sajtovima savezne i republičke vlade, čak ni na (novom) sajtu Ministarstva prosvete i sporta i sajtu Ministarstva kulture. Zato upiranje prsta u Majkrosoft liči na zidanje kuće od krova.

Posebna priča je sadržaj sajtova s ćiriličnim pismom. Sem nekih izuzetaka (Skupština Srbije i gradovi Beograd i Niš, Savezni zavod za statistiku, recimo), većina sajtova na ćirilici naglašeno je nacionalno i desno ili ultradesno opredeljena. Naravno, sve prezentacije vezane za pravoslavlje su na ćirilici. Bilo bi istinsko osveženje naići na (nevladine) sajtove drugačijih opredeljenja a ćirilične. Ovako, a sudeći po prezentacijama na internetu, ispada da je pisanje ćirilicom – politički stav?!

Sajtovi poput www.cirilica.org ili www.cirilica.com zgodna su mesta da se korisnik uputi kako da podesi sopstveni računar za rad na ćirilici, ukoliko s tim imate problema. Za sada možemo biti zadovoljni time što je domaći internet uspeo da se izbori sa slovima poput č, ž i š (umesto c, z i s to jest ASCII formata), makar i na latinici. Mnogo veći problem biće uvođenje/prevođenje novih reči u srpski jezik (sajt, web, pir-tu-pir).

Čudo da zagovornici linuksa nisu iskoristili ovu "na tacni" serviranu priliku da promovišu taj operativni sistem (što u svakoj drugoj prilici čine) i na velika vrata uvedu ga u državne institucije.