Da je Tito živ: Letele bi glave!

Ima onih velikih događaja koji menjaju odnos snaga, pogled na svet i uzrokuju rasplet u svetu politike. Takav događaj je, bez imalo sumnje, i nagli, nenajavljeni, od prijatelja i glavnog partnera pritajeni raspad projekta Južni tok, o čemu smo pisali u prošlom, o čemu pišemo u ovom broju, a posledicama ćemo se baviti još u nizu narednih brojeva.

Teško je poverovati da su Putin i Erdogan tek na tročasovnom sastanku u Istanbulu pali jedan drugom u zagrljaj oko nove gasne politike i novog gasnog koridora, već će biti da se o tome dugo premišljalo, računalo i projektovalo, a da mi nismo znali ništa. Da je to ono vreme, Tito bi smenio sve šefove svih obaveštajnih službi zbog neobaveštenosti a letele bi i ambasadorske glave.

Ovi naši našli su se neobavešteni sa spuštenim gaćama u kukuruzištu pokraj Šajkaša gde smo zavarili dve cevi i odakle je Tomislav Nikolić pre tačno godinu dana rekao, na svečanom otvaranju toga čega biti neće: "Dugo smo čekali – počnite!" Ili, tako nešto.

Onda su se i predsednik i premijer dohvatili telefona pa je svako zvao svog parnjaka po funkciji – Nikolić Putina, Vučić Medvedeva. Ili je bilo obrnuto, udostojili su se da nas obaveste kako od posla veka – nema ništa. Tek razgovarali su i sad je sigurno da posle ovih razgovora nećemo biti pametniji, a kamoli bogatiji.

Priča se ona anegdota o tome kako je vladika pitao seoskog popa zašto ne zvoni crkveno zvono kad on dolazi u posetu, a pop mu rekao da ima sto razloga, ali da je prvi – oni zvono nemaju. Takav su odgovor i naši dobili. Velika sila pod velikim pritiscima nema više interesa da se time zamajava.

Rasplitanje energetskog čvora bitno će uticati i na spoljnu politiku Srbije svedenu na banalni dualizam "I Evropa i Rusija". Ohrabreni su glasovi onih koji su tvrdili da nas Rusi varaju u svakom poslu i posebno u poslu oko energetske stabilnosti Srbije.

Dali smo im, po tim glasovima, NIS gotovo za džabe, plus celo tržište derivata i moćan uticaj na državnu politiku, makar zbog okolnosti da su glavni punioci budžeta, sve zbog dogovora oko Južnog toka.

Možda naši slabo prave razliku između ugovora i dogovora, ali ruski partner je zna. Južni tok je bio dogovorni "golub na grani", a pitanje NIS-a regulisano je ugovorom i teško da će u dogledno vreme tu doći do neke popravke u našu korist (povećanje cene rudne rente, na primer).

Valjalo bi da ovo bude nauk za buduće poslove. Ne samo sa Rusima. Glasovi utehe su bedni. Razmotriće se povećanje obima trgovine, a i o onih deset hiljada fijata ruski partner će još bolje da razmisli. Umesto Južnog toka povećaćemo, možda, prodaju tvrdog sira, ajvara i jabuka, ako je nešto preostalo, a prodaćemo i italijanska kola. Bog da nas vidi!

Jaka izjava: Predsednik apsolutno zna

Ali, nije to jedino dodavanje gasa u ovim danima punim stresa, straha od budućnosti, nejasnih perspektiva, slabih nada i velike neizvesnosti. Ono što je ličilo na fingirani sukob Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića dobija jasnije i konkretnije obrise. U intervjuu "Večernjim novostima", baš u danima tužnog raspleta oko Južnog toka, predsednik je rekao:

"Apsolutno znam da ćemo se naći pred izborom: ili Kosovo ili Evropa. Brisel će nas suočiti sa priznavanjem Kosova i na to moramo da budemo spremni. O tome što pre treba da postignemo nacionalni konsenzus i vreme je da o tome razgovaram sa premijerom (Aleksandrom) Vučićem", rekao je Nikolić.

Tomislav Nikolić je rekao da ne bi više učestvovao u vlasti koja bi priznala nezavisnost Kosova i koja bi merila da li ćemo više evra dobiti ako ga se odreknemo.

Na pitanje da li očekuje da bi Vlada Srbije u tom slučaju krenula za njim, Nikolić je rekao da ne mora da pođe za njim, ali da očekuje da bi pošla za svojim Ustavom, interesima, raspoloženjem građana, čašću i moralom.

Vučić je odgovorio koliko sutradan, prilikom obilaska Krupnja, sve busajući se u grudi junačke i u stilu da se nećemo dati ucenjivati, on posebno, ali, ruku na srce, Nikolić je ovaj put delovao obavešteno i preteće, makar zbog uvoda u iskaz koji glasi "apsolutno znam" i zahteva da se oko toga traga za nacionalnim konsenzusom koji, sudeći po njegovoj izjavi, još ne postoji ako to nije onaj vrbov klin ustavne preambule. Čini mi se da je jedinstvo predsedničke i izvršne vlasti prvi put ozbiljno dovedeno u pitanje i vrlo je mogućno da u danima koji slede ovo postane najvažnija politička tema u Srbiji. Rusija se pokazala kao nesolidan strateški partner i realno je očekivati da će izlaz da se traži na "zapadnoj strani", a to ima svoju cenu i pojavne oblike.

Kakav program: Napraviti "Kurformer"

Srbija se, na prvi pogled, prelama između Rusije i Evrope, ali se suštinski prelama usled nedostatka ozbiljne i dugoročnije strategije poželjnog pravca unutrašnjih promena.

Taj mogući sukob između Nikolića i Vučića, artiljerijski pripremljen medijskim udarima na Nikolića, ženu mu, pa i sina, postaje sve izvesniji i on će preko ličnog plana, kako se obično vode ti kumovski ratovi, dobro oslikati Srbiju danas.

To je jedna iznurena, slabo ustrojena zemlja, koju su možda oni prethodni poharali, zadužili i unazadili, ali gde ovi novi ne zaostaju za starima. Čak mi se čini da su pohlepniji zbog male vere da će dugo tu da budu.

Ozbiljan sukob između Nikolića i Vučića ogolio bi, kroz neki eventualni izborni cirkus, pravo stanje državnih poslova o kojima se više sluti nego što ima dokaza, osim u činjenici da živimo sve bednije i da se ljudi ne daju dugo zavaravati maketama i teškim rečima.

Pošto je opozicija takva kakva jeste, jedini način da dođe do neke ventilacije uspostavljenog političkog ustrojstva lične vladavine, u šta Vučićevo upravljanje prerasta brže nego što bi možda i on voleo, jeste otvaranje sukoba na relaciji predsednik – premijer, što bi bio zabavan događaj, mada ne verujem da bi građani od toga imali koristi.

Ličilo bi to na aktuelnu svađu dva tabloida u Srbiji. Cinična je opaska, ali tačna – šta god da kažu o lopovluku jednih ili onih drugih, poltronstvu jednih i drugih, lošem karakteru i jednih i drugih, trgovini medijskim uticajem i trgovini živim ljudima i parama – sve je tačno i oba su lista u pravu.

Što bi rekao Dušan Mašić – neka naprave jedan "Kurformer" pa Srbija da se smiri.

Tako nekako vidim i eventualni ozbiljan sukob Vučića i Nikolića, sa sve porodicama.