U ponedeljak su svi oni koji ne mogu da žive bez Fejsbuka morali nekoliko sati da žive bez njega. Najpopularnija društvena mreža na svetu nije se odazivala tastaturama. Mogli ste nešto da gledate, ali ne i da postavljate, te ste se možda pitali šta to, zapravo, gledate ako sajtu niko ne može da pristupi?

Problem je trajao oko tri sata posle čega se Fejsbuk vratio u rad u punom kapacitetu. Kao razlog za zastoj navedeno je redovno održavanje koje je izazvalo neki prekid, poručili su iz kompanije bez namere da ulaze dublje u suštinu kvara. Većina medija je vrlo površno ispratila ovaj događaj, ali je zato svima važnija bila vest da je na Fejsbuku ponovo moguće okačiti video-snimke odsecanja glave (istinske) koji su jedno vreme bili zabranjeni. Objašnjenje je da su ovakvi snimci dozvoljeni u dokumentarnom i informativnom pogledu, dok je glorifikovanje nasilja i dalje zabranjeno, baš kao i lajkovanje ovakvih video-klipova. Psiholozi tvrde da je mladom korisniku dovoljno da samo jednom vidi ovako užasnu scenu pa da to na njega ostavi trajne posledice i da je opasnost u tome što se takvi sadržaji na ovoj društvenoj mreži brzo i lako šire. Zato ih treba ukloniti sa Fejsbuka iako su uveliko prisutni na internetu. Fejsbuk, inače, i dalje zabranjuje da se na njemu objavljuju fotografije ženskih grudi u punoj nagosti. Jednostavno, crta negde mora da se povuče.

Štucanje Fejsbuka nije tako beznačajna stvar. Bolje rečeno, ne radi se samo o tome da neko neće moći da postavi slike sa sinoćne žurke ili da se požali na neprijatan događaj iz gradskog prevoza. Ogroman broj sajtova u svetu naslanja se na Fejsbuk, koristi njegov sistem logovanja i tako omogućuje sopstvenim korisnicima pristup i obavljanje nekog posla, recimo kupovine. Ako Fejsbuk ne radi, ne rade ni oni.

Ne dešava se često da padnu veliki svetski sajtovi, a kad se desi to traje tek nekoliko sati. Međutim, svaki taj pad pamtimo upravo zbog posledica. Baš kao što svaki dan neko ostane bez struje, ali svi pamtimo kada nestane za vreme fudbalske utakmice reprezentacije.

A da nije stvar u novcu, naprotiv, govore muke većine građana SAD koji ne mogu normalno da koriste sajt healthcare.gov, to jest da se prijave za "obamaker", sistem zdravstvene zaštite zbog kojeg je politički bio blokiran i američki budžet poslednjih nedelja. U ovaj sajt uloženo je bezmalo pola milijarde dolara, ali kada je pušten u rad 1. oktobra nastao je haos. Sajt je momentalno postao nepristupačan, navodno zbog prevelikog broja onih koji su mu pristupili istovremeno. Kasnije se ispostavilo da nije baš ni najbolje dizajniran, a kao razlog se navodi autsorsing, običaj da se takvi poslovi poveravaju privatnicima (u ovom slučaju Kanađanima) kako bi troškovi bili navodno manji. Sada se naveliko govori da bi takve poslove ipak trebalo da obavljaju državni službenici jer su zainteresovaniji i odgovorniji kada je rezultat u pitanju.

Zanimljivo je da niko ni ne spominje da je sve bilo bolje dok su se u poslu koristili papir i olovka, pisaća mašina eventualno. Jer softver može da se popravi relativno brzo, a svest teško i sporo.