Pobednik izbora se unapred znao. Valjda je zato bilo teško osmisliti TV program u izbornoj noći, jer su nam iskustvo i rezultati istraživanja spojlovali kraj. Zato su valjda najave "Izborne noći" bile bazirane na najavljivanju CESID-a i Ipsosa (RTS), ili "savremenih načina grafičkog prikazivanja". Na Pinku se očekivala žurka u studiju, a TV Prva je osim 3D studija obećala nešto što je maštovito nazvala "neizvesnost prvih izbornih rezultata!"

Ipak, žurka je počela pred izbornu tišinu, na Pinku, kao svojevrsni početak medijskog policijskog časa (kao vikend zaključavanje). Pokazaće se, nije to jedina veza sa epidemijom korone. Vlastima je očigledno bilo veoma bitna izlaznost, pa je već u subotu na Pinku počelo odbrojavanje "do otvaranja biračkih mesta" u ćošku ekrana, dok teče turska serija simboličnog naslova Zakletva. Na Prvoj – isti brojač, samo hrvatska serija Drugo ime ljubavi, na B92, brojač i ruska serija Hotel Eleon, još 10 sati i 36 minuta, ko će da dočeka… RTS je jedini držao upozorenje "budimo odgovorni", mada se pitam da li se to vezuje za koronu ili za izbore.

Danima je broj zaraženih bio ispod 100, a više od 90. Stručnjaci priznaju da ima problema, ali je tako u celom svetu, omiljeni statistički pokazatelji sada su: broj slučajeva na respiratorima (ispod 20), broj "aktivnih slučajeva", što je floskula za broj ljudi u bolnicama, i procenat smrtnosti (oko dva odsto).

A onda su birališta konačno otvorena!

Komercijalne televizije kolektivno su izbegavale logično pitanje o izlaznosti (jer se brzo pokazalo da je to zabranjena tema, poput reči "bojkot"), kao i tehničko pitanje: "Da li će građani oboleli od Korone moći da glasaju?" Pozivanje na glasanje čak je stiglo i u emisiju "Premijera", koja prati estradu i rijaliti zvezde, i to u formi zagonetke: "Koja li će to mlada i atraktivna pevačica glasati pred kamerama?"

Rijaliti elemenata nije nedostajalo ni na sednici Glavnog odbora DS-a, gde je napetost stigla do koškanja. Tužna slika beznađa, simbolično, baš na dan izbora. Na ulazu je delegate dočekalo nekakvo obezbeđenje, održane su praktično dve sednice, ja zaista nemam pojma ko je tu u savezu protiv koga, a možda je i bolje što se ova sramota u Madlenijanumu nije odigrala pod slikom Zorana Đinđića.

Reči i izraze "bojkot" i "loša izlaznost" mogli ste čuti samo na N1 i TV Vojvodina, dok se na svim ostalim kanalima lagano prelazilo preko ovih tema. Na RTS-u sam pratio prevoditeljku na znakovni jezik i naučio da pokažem "bojkot".

Onda su birališta zatvorena i počelo je brojanje.

Veoma brzo je postalo jasno da je SNS pokidao, ili tačnije Vučić. SPS se očekivano provukao, ali je bilo guravo oko tumačenja rezultata. Da li je Ivica porastao ili opao? Sudeći po broju mandata, Ivica ipak ostaje na čelu SPS-a.

Od svih drugih lista, prošao je samo SPAS, pa će Šapić biti jedina novost u parlamentu, uz poslanike manjina. Kažem novost, a ne opozicija.

Ispalo je da je najveća drama bila u derbijima začelja, pa su doajeni našeg višestranačja ostali ispod crte. Neki od aktera u izborima dobili su manje od 10.000 glasova, koliko je bilo potrebno da skupe potpisa kako bi prijavili svoje liste.

Rezultat od dva miliona glasova SNS je proslavio, samo je ponovo bilo važno ko stoji oko Vučića, jer se taj nemi hor menjao posle svakih izbora. Najviše se, opet po tradiciji, radovao i najiskrenije aplaudirao Marko Đurić.

Mislim da takođe nije slučajno što je Vučić na samom početku obraćanja naveo podatke o tome kako se glasalo u dijaspori. Tih glasova kod nas nema mnogo, ali je, recimo, u Sočiju SNS dobio 90 odsto. Od prebrojanih 100 listića. Ova iznenadna briga o dijaspori, koja praktično nema pravo glasa, trebalo bi da bude poruka kako mladi ne odlaze iz zemlje zbog Vučića. Eto, vole ga i u dalekom Sočiju.

Sarapa je zato sa ekipom analitičara do mile volje mogao da slavi u studiju i, kafanski rečeno, da se naj..be majke opoziciji. Najozbiljniji program ipak je emitovao RTS, što bi rekli, "uz kakav-takav dijalog". Moj lični vrhunac izbora je trenutak kada je u studiju televizije Prva gost bio Muharem Bazdulj u trenutku dok Vučić počinje svoj govor. Čist nadrealizam!

Od gubitnika, mislim da treba pomenuti jedino Sergeja Trifunovića, koji je maestralno prs’o, ali je viteški, poput fudbalskog trenera koji primi petardu, preuzeo odgovornost za poraz. Svi ostali, koji su u politici neuporedivo duže od njega (Čeda, Čanak, Živković, Šešelj, ekipa iz UDS-a i ostali), nestali su pod okriljem izborne noći bez pozdrava ili objašnjenja.

Na kraju, svaki izbori nam nešto poruče. Opozicija koja je dosledno ostala pri bojkotu sačuvala se od sramote. Vučiću je potvrđen status apsolutnog vođe uz rekord od dva miliona glasova, a Dačić je sada partner bez kojeg se može. Parlament je gotovo potpuno desničarski, što je opasno jednako kao jednostranačje.

Moj glavni utisak posle ovih izbora bile su ankete sa biračima nakon glasanja. Po pravilu, bili su to stariji ljudi, mahom mobilisani Vučićevi glasači, koji su svoju odluku objašnjavali – brigom za budućnost svoje dece. Pitam se samo da li su svoju decu pitali za koga da glasaju, jer tih mladih ljudi nije bilo na biralištima. Ta dva miliona ispunila su svoj deo ugovora sa Vučićem, jer je neko dobio državni posao, neko ga zadržao, neko je pred izbore dobio asfalt, a svi skupa smo dobili obećanih 100 evra. Ovo je racionalna trgovina, to je ugovor sa narodom, kojem je danas teško prodati priču o slobodi medija, demokratiji ili nezavisnim institucijama. Svi smo dobili ono što smo tražili. Samo, u ovoj trgovini se daje još nešto, što možda ne piše u ugovoru sa narodom, a to je manje ili veće parče vaše slobode i dostojanstva.