372. Okomite se na neku pošast iako vas lično ona nimalo ne pogađa: Kad mi dođemo na vlast, niko neće morati da podmićuje lekare, ne da neće imati čime, nego neće za tim biti potrebe, bolest će biti jedina propusnica za hiruršku salu, za odlazak u banju ili u Čigotu; vratićemo dostojanstvo i pacijentima i Hipokratovim sledbenicima, a boleštinama i epidemijama šta bog da.

373. Smislite slogan koji i vas podstiče na razmišljanje, a kamoli da neće birače. "Zna Srbija" nije baš upalilo, iako je bilo do šlihtanja laskavo, zato sada budite sugestivniji, dakle: "U centar, Srbijo!" Izbori dođu kao pikado u čijem je središtu premijerova stranka spremna da iskrvari ako ju zgodite u njeno predobro, takoreći Dankovo srce. Ljudima je već dosta da promašuju, vi im jedini nudite da potrefe u sridu, kao da su sinjski alkari, treće, predugo živimo na rubu, na rubu propasti, na rubu pameti, na rubu Evrope, na rubu izdržljivosti… Ko Srbiju pozove u centar, taj ima i da pobedi.

374. Oslonite se na onu, mislim Geteovu, da su skromne samo hulje – slobodno istaknite svoje zasluge, kako one koje već imate tako i one koje će tek ući u vaš blagosloveni, budući predsednički saldo. Recimo da ste bili bankar koji je pomalo i propao usled čega je navrat-nanos pobegnut iz zemlje, razvezite kako vas je Slobek reketirao, u čemu biće i istine, izrazite žaljenje što u trci nema drugih bankara, spomenite se g. Mihailovića koji od Miloševićevog ministra policije dobi pištolj jer je njegova banka sa policijom imala saradnju istijacku kao "Politika" (Struja tad isto dobi utoku na dar); ako ste u prethodnom režimu robijali – istaknite i to. Danas je cvet Srbije iza rešetaka, to može samo da vam bude plus. Kažite da ste žrtva Sablje, po cenu da vaš boravak iza rešetaka možda malko i antidatirate.

375. Otkrijte čega je stanovništvu preko glave i na to se obrušite. Vuk je na primer bio ubeđen da stanovništvo više od svega mrzi partizanštinu. Šta je suprotno Titu a da nije Hitler, šta je naše a svetsko?! Kako šta!? Pa Čiča! Daj četničke piknike po Ravnoj gori, na Studiju B te se reže kolač te idu četničke koračnice (nisu onako dobre kao crvenoarmejske, ali su barem domaće), svud šajkače, kokarde, satovi sa Dražom koji izviruje kroz vreme, poče osveštavanje faksova, rashladnih i prislušnih uređaja, pod ravnateljstvom SPO-a ukinuto je 7638 naziva ulica i trgova koji su nosili nečasna imena učesnika NOP-a, eho te politike u kojem ime Ive Lole Ribara ne može nositi ni ulica, ni KUD, ni studentski dom imali smo sad za Prvi maj – u jednoj varošici srušena je bista nekadašnjeg Narodnog heroja. To veseli svako ravnogorsko srce, ali Vuk jedva postade ministar! Zato pustite ideologiju i iziđite u susret narodnim htenjima. Čega je preko glave savremenom biraču? Pa salate koju neko nedomaćinski uvozi i za koju svaki građanin jeo ne jeo odvaja četiri evra (20 miliona košta uvoz zeleniša, kao da smo nakot biljojeda!), onaj ko tome stane na put i ko da kredite za domaće rasade, taj ima da bude i predsednik, od sviju najprvi!

376. U istoriji svoje partije pronađite makar jednu jedinu pozitivnu stvar i nju ističite. Nema partije koja nije učinila makar nešto dobro, kao što nema čoveka koji je stalno lagao i koji je neprestance krao. Da ste predsednički kandidat SPS-a, šta biste mogli da istaknete kao svoje preimućstvo, u čemu bi bila vaša veličina, čistota i dobrostivost? Pa, kao prvo, niste nikad pali u vazalstvo dok je trajao dosmanlijski zulum (dosmanlije doista nisu ni htele, nisu ni pokušale da vas podjarme, ali to nije vaš problem, do kolaboracije sa DS-om uglavnom nije nikad došlo), drugo, niste izručili našeg najboljeg sina tuđinskom imperijalističkom sudu, čekali ste strpljivo da Srbija shvati svoju grešku, postali ste neophodni, podržali ste vladu sporojevića Koštunice i, dok se sve druge partije međusobno glože (pogledajte Vuka i Davinića!), vi ste faktor stabilnosti, baš tako! Ako nekoga to podseti na Slobu koji je bio faktor mira, utoliko bolje. Faktor ovoga, faktor onoga, uvek smo bili neki faktor, i sad smo!

377. Otvorite četvore oči da kampanju ne otpočnete u nekom partizanskom kraju. Ako nemate "Ravnogorsku čitanku", možete zabrljati već na početku kampanje: zamisliste, taj i taj predsednički kandidat obratio se biračima stojeći na buretu sa kojeg je sekretar pančevačkog SKOJ-a pozvao žitelje Crepaje da i oni raspale koju protivu Vermahta… Ili, taj i taj kandidat otpočeo kampanju u mestu gde je formiran prvi Narodnooslobodilački odbor, to bi bilo samoubistvo. S druge strane, krenuti u kampanju ispred rodne kuće Mihaila Pupina ili Stevana St. Mokranjca bilo bi krajnje bizarno, možda i razmetljivo: da nećemo svi da izumevamo telefone i da pišemo rukoveti?! Ne. Naši predsednici su heroji, oni se bore za ono što je u našem biću stalno, a to su, zna se, krstak časni i sloboda zlatna. Evo, kad je Labus hteo da se zapredsedniči, gde je bio, kod Vojvode Putnika (mislim! ili Stepe, svejedno), Vojvoda je ekspert, vojni ekspert, da je živ sigurno bi bio u G17, Maršićanin će da krene iz Kruševca, on i likom podseća na Hrebeljanovića, ne znam da li neko kreće iz Gamzigrada koji je bio centar Evrope dok se na teritoriji sadašnje Slovenije i Hrvatske u gluvoj pomrčini čula samo pesma čaglja kao najnaprednijeg predstavnika faune, ne zaboravimo ni karpatski hrast pod čijom je krošnjom stari Sloven prilikom seobe u svoju buduću postojbinu Srbiju odrubio glavu lokalnom moćniku koji beše bacio svoje tatarsko oko na Slovenovog prvenca sina, kad budemo u EU-u, nečija kampanja krenuće i sa tog praistorijskog mesta, sada je bitno samo da se izbegnu mesta poput vila u kojima su se komunjare dogovarale da dignu takozvani ustanak.

378. Ako kampanju i otpočnete pre devetog maja, taj dan se odmarajte, posvetite ga Svevišnjem i ravnogorskim mučenicima. Predsednik Skupštine kad govori o Ustavu uvek istakne da je rok Vidovdan, Boris Tadić, čovek koji je toliko učinio za svetski mir, koji dakle misli i te kako globalno, ponaša se sasma lokalno kad treba da zavlada Srbijom, njegova kampanja počeće na Đurđevdan, zamislite da je Boriska dao sebi još tri dana za džoging i gladovanje i da je krenuo devetog maja? Šta je nama Dan pobede? Ko je pobedio tog dana? AVNOJ? NOP? Tito?!! To bi bila katastrofa!

379. Ne koketirajte sa radništvom, proletarijat je, kao ona Jelena kod Ive Andrića, stalež kojeg nema. Svi predsednički kandidati bili su quiet za Praznik rada, zamislite političara koji se na prvomajskom uranku obraća hiljadama radnika i njihovih pothranjenih potomaka: "Nećemo da čekamo Prvi maj da bismo jeli prasetinu, hoćemo holesterol tokom cele godine! Kad ja budem predsednik, vi ćete opet samoupravljati, a privatnicima ćemo potkresati ta njihova preduzetnička krila koja su nas i dovela dokle su nas dovela. Ako vam neko želi dobro, ja vam želim! A onome koji bi da vam ukine uvoznu salatu i da vas zaposli kao kmetove na beskrajnim plantažama njegovim i njegove braće, neka je na čast, nismo se za to borili, da budemo tutunoberačite na oglednom dobru Velje Ilića…" Ni to ne bilo dobro, 1. maj nije doduše partizanski svetac, ali radnički jeste, i na taj dan moralo bi biti rečeno nešto protivu buržoazije, a ima, evo, nekoliko godina kako se podrazumeva da svi obožavamo kapitalizam, Batić bi barem da nas pita je li nam dosta crnogorskog iga, o tome da li baš svi toliko ljubimo eksploataciju čoveka po čoveku niko nas nikad ne pita. Predsednički kandidati ponajmanje.