Kojom melodijom zvoni vaš mobilni telefon? Možda odelo u današnje vreme zaista ne čini čoveka niti se o nama može mnogo saznati gledanjem u cipele koje nosimo, ali tumačenje karaktera osobe preko melodije na mobilnom telefonu sve više ulazi u modu. I to u toj meri da se i korišćenje zvuka sa kojim ste telefon kupili, takozvani fabrički setap, vrednuje. Imate stav čak i kada mislite da ga nemate.

Kolumnistkinja MSNBC.COM-a Liza Napoli piše da bi bila u stanju da od momka koji je poziva da izađu traži da joj prvo "odsvira" zvonce na mobilnom da bi videla s kim ima posla. Ukoliko čuje "Za Elizu", piši propalo. Sve je rekao! Nije to jedina neprijatnost u koju te jednostavne melodije mogu da vas uvale. Svakom se desi da zaboravi da isključi aparat baš na poslednjem mestu gde bi poželeo da bude uznemiren. Ipak, malo je manje strašno ako vam na nečijoj sahrani zazvoni najobičniji "zvrr-zvrr" nego "Telo vreteno". A iskustvo govori da nema tog upozorenja koje barem jedna osoba neće prevideti.

Stoga, ali i zbog neprikladnosti nekih mesta i situacija za telefonski razgovor, mobilni bi mogli vrlo brzo da se nađu u kategoriji cigareta. Biće zabranjeni svuda gde izričito nisu dozvoljeni (sada je obrnuto), a biće i bilborda koji će nas obaveštavati o štetnosti za zdravlje (ima ih i sada, ali to čine indirektno, nudeći zaštitu od zračenja).

Dakle, eri audio kakofonije mobilnih telefona bliži se kraj? Ma, kakvi! Medijska grupa Informa (group.informa.com) kaže da su kompozitori širom sveta u toku prošle godine od autorskih prava na melodije koje se koriste na mobilnim telefonima prihodovali 71 milion dolara! Budući da je njihov honorar nekih 10 do 15 odsto od cene melodije, tržište se procenjuje na 700 miliona dolara, ako ne i na celu milijardu. I to bez zemalja koje autorska prava ne priznaju kao relikt kapitalizma (na primer naša). I tu nije kraj. Uvođenje telefona nove generacije ukinuće sadašnja tonska ograničenja, pa će nas uznemiravati prave kompozicije, možda i specijalno pisane za mobilni. Pravi raj za muzičare koji se žale da ih razmena muzičkih fajlova na internetu vraća u priču o cvrčku i mravu (cvrčak naravno svira, a mrav to što on svira razmenjuje mrežom sa drugim mravima za džabe). Ilustracija ove tvrdnje je da je prošle godine jedino Eminem prodao više od deset miliona ploča, što ranijih godina nije bio problem barem za desetak velikih imena.

Drugi način da novim tehnologijama uništite sopstveni život, ili da ga barem dovoljno iskomplikujete, jeste zamena računara za bolji ili makar unapređenje već postojeće konfiguracije. Dva studenta sa bostonskog MIT-a napravili su malo istraživanje kupujući stare (odbačene) hard diskove utvrdivši da ih se većina korisnika odriče a da nisu ljudski izbrisali svoje fajlove. A tu ima, tvrde oni, mnogo privatnih informacija uključiv i imejl prepisku, poslovnu i ličnu. Oni kažu da je formatiranje diska najmanje što treba učiniti pre nego što ga se otarasimo (naravno, pre toga prebacite podatke na novi), ali je za potpunu bezbednost neophodno na ceo disk upisati nove informacije (samo nule ili samo jedinice). Tako se novi vlasnik onemogućuje da pomoću postojećih softverskih rešenja ipak dođe do naših fajlova. Tek tako prepariran, disk sme da ide iz kuće ili firme. Privatnost, koju ste tako lakomisleno odbacili, teško će vam zaštititi i sud, ukoliko stvari odu tako daleko.

Odakle ovim momcima ideja da rovare po starim diskovima? Hm, možda biste se i vi toga setili da ste kojim slučajem tokom studija pozajmili računar od tate, a potom mu ga vratili bez dovoljno opreza.