Rezolucije Evropskog parlamenta nisu nešto zbog čega bi svet uzdrhtao, ali ova poslednja o Srbiji sažima ono što taj prokleti Zapad traži od Srbije koja navodno želi da bude deo tog političkog i ekonomskog sistema: uvođenje sankcija Rusiji, priznanje nezavisnosti Kosova i uspostavljanje pravne države.

Aleksandar Vučić čini se iskreno ljutim što ti Zapadnjaci neće da razumeju da on Putina i Kosovo prosto ne može da im isporuči, a da ga mnogo ne zaboli: mogao bi da počne da gubi podršku, da dođe opet, ne daj Bože, do nekih demonstracija, vidi on šta se događa u susednoj Severnoj Makedoniji, na ulicama Skoplja. Odrekli su se Makedonci imena, a sada im i dušu traže ti Zapadnjaci, ranije prerušeni u Grke, a sada u Bugare. Tako bi i Srbiji posle Haškog tribunala i svih njenih ustupaka i pretrpljene nepravde sada i dušu – Kosovo i obožavanje Putina – da uzmu.

Ma, žali se Vučić svom narodu, neće Zapadnjaci ni da ga slušaju kada obrazlaže kakav problem Srbija, on, imaju sa sankcijama Rusiji, kako mi, on, gledamo na svet i svetu srpsku zemlju jer su svi oni poludeli.

Nije Vučićeva dilema Kosovo/Rusija ili Evropska unija lažna i nije odraz samo kalkulacije opstanka na vlasti: politički odgajanom u Šešeljevom krilu tinjaju u njemu i dalje mržnja prema srbomrzačkom Zapadu i svetost srpskog Kosova, dve okosnice savremenog srpskog mejnstrim patriotizma. Zabrazdilo je u njemu još nešto: duboki prezir prema tekovinama demokratije.

Sa druge strane zna kako prolaze male autokrate koje prkose Americi, a iz EU se preliva novac dok si pro forma na evropskom putu.

Kada se sve sabere, ipak je gotovo nemoguće zamisliti Aleksandra Vučića kako saopštava svom rusofilskom narodu da je Srbija uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU i SAD i da uvodi sankcije Rusiji, ili da priznaje nezavisnost Kosova koje bi se u Srbiji onda službeno nazivalo Kosovom bez "takozvanog“ i pisalo bez zvezdice, a Vulin bi Albance morao da prestane da naziva "Šiptarima“ i da se Kurtiju umesto sa "šiptarski teroristo“ obraća sa "gospodine“.

A što se vladivine prava tiče: ako zavlada pravo neće vladati Vučić, a to je za njega i njegovo okruženje već pitanje golog opstanka. I što se tiče Zapadnjaka koji neće da razumeju: Aleksandar Vučić će možda uspostaviti pravnu državu, a možda neće sto posto, što u vicu reče Rom svojoj deci kada su ga pitala da li će Novu godinu proslaviti u Hajatu.

Uprkos zamoru od proširenja Srbija bi mogla da postane članica EU ako bi imala vlast koja to zaista želi, a ova vlast bi to, doduše, takođe želela, ali samo pod sopstvenim uslovima, jer bi za njene predstavnike svako suštinsko približavanje Uniji predstavljalo čin kolektivnog samokažnjavanja.

Za one izvan klike Vučić & Co. to bi značilo početak nekakvog normalnog života.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com