Glavna atrakcija svih TV programa u Srbiji protekle nedelje bio je crni panter! Od kako su mediji objavili vest da je u šumama u okolini Apatina, uz granicu sa Hrvatskom ili, tačnije, uz njive viđena ova egzotična životinja, počela je medijska histerija koja traje i danas.

Prvo su se podsmevali paorima koji su govorili o susretu sa gracioznom velikom mačkom vanevropskog porekla. Zatim se pojavio snimak, ali i niz fotografija gde se vidi panter u Bačkoj ravnici. Kako je raslo interesovanje medija, u priču su se uključili lovci, sektor za vanredne situacije i Srbijašume. U ovom trenutku, pantera traže uz pomoć dronova, što bi prema prošlom tekstu TV manijaka značilo da je u ovom delu Srbije neka vrsta vanrednog stanja. Za lociranje se koriste i termokamere jer se radi o životinji čije dnevno ili, preciznije, noćno kretanje ima radijus od nekoliko desetina kilometara. Zanimljive su i ankete među građanima, koji su posle šala na račun seljaka i lovaca priznali da im nije svejedno jer znaju da je tu negde, u ataru mesta, divlja zver. Crni panter vreba iz crne noći.

Zatim su krenule teorije, kako je već red u Vojvodini, na temu odakle je crni panter. Očigledno nije starosedelac, dakle, nije autentični Vojvođanin ili bačvanski lala nego dođoš. Ovaj nije stigao ni iz Bosne ni iz Hrvatske i ne voli Baju Malog Knindžu. Istini za volju, pripada širem rodu velikih mačaka, pa se može pronaći dalja srodnost sa tigrom, što je, ako ste zaboravili, bila maskota Arkanove dobrovoljačke garde. Popularna medijska floskula o Srbiji kao “ekonomskom tigru” sa Balkana danas može imati drugačiju konotaciju. Još nije jasno da l’ ga je na slobodu pustio neodgovorni vlasnik iz Bačke ili je bez papira prešao državnu granicu i stigao iz Hrvatske. Tamo, doduše, niko nije prijavio nestanak ovakve životinje. Panter je u međuvremenu viđen u blizini Banje Junaković gde su ga videli penzioneri, gosti banje. Sumnja pada i na susednu Mađarsku, gde je navodno pre godinu dana zbrisao jedan, ali nije provereno. Navodno je ovaj crni leopard bio u obezbeđenju nekakvog mađarskog biznismena. Postoji i pretpostavka da se navikao na ljude, ali je bio nezadovoljan uslovima na poslu. U oba slučaja crni panter bi bio državljanin Evropske unije, pa ne bi bilo uputno da ga neki naš lovac kokne.

Neverovatno je kako smo preko noći dobili i priličan broj eksperata za velike mačke, a plan hajke je da se panter uspava i prebaci u zoo park na Paliću, gde bi bila njegova buduća adresa. Zahvaljujući društvenim mrežama, svaka vest je postala viralna i inspirisala je veliki broj kreiranih snimaka i animacija na ovu temu. Broj postova je toliki da počinje da ometa potragu jer lovci više nisu sigurni koja je od informacija verodostojna. Internet je odavno mesto na kojem imate ogroman broj snimaka i fotografija mačaka. Postoje čak i teoretičari zavere koji tvrde da su mačke smislile Internet da bi se promovisale. Slatko mače, mačka u antropomorfnim oblicima, nalik na ljude u svakodnevnim situacijama, “funny cat” je praktično originalni format za mimove koji su postali deo Internet komunikacije.

Ima i nečeg arhetipskog u slici i predstavi crnog pantera. Primetio sam da oni koji ga traže pominju mogućnost da ga zauvek izgube ukoliko se panter dočepa ogromnog šumskog kompleksa koji je raj za pecaroše i prirodnjake, takozvani Dunavski Amazon. Dakle, panter se nalazi na pragu slobode i onda može biti percipiran kao njen simbol. On je otelotvorenje divljine i nesputanosti, a zbog urođene gracioznosti i snage postoji i element seksualnosti, pa zato možda ljudi navijaju za njega, kao da je nekakav hajduk, Čaruga koji prkosi vlastima i granicama.

Nedavno sam putovao Bačkom, od Sombora do Apatina, i primetio sam da se u ovom delu naše zemlje može videti priličan broj migranata, zbog blizine granice sa Hrvatskom i Mađarskom. Taj crni panter je jednako egzotičan, poput Bagire iz Knjige o džungli, samo umesto Moglija danas imate izbeglice iz raznih krajeva sveta. Zamišljam nesrećnike koji su krenuli ka boljoj budućnosti, a osim granica, žice, trgovaca, švercera i surovih policajaca, sada moraju da strepe i od pantera.

Postoji, igrom slučaja, još jedna neobična referenca na celu ovu medijsku sliku. Naime, upravo ovih dana je u našim bioskopima premijera drugog dela filma Vakanda zauvek. Ova Marvelova drama nastala je po jednom od najstarijih superheroja, Crnom panteru što vlada afričkim kraljevstvom koje je tehnološki superiorno. Zvezda prvog dela, glumac Čedvik Bozman u međuvremenu je preminuo, pa je za ljubitelje Marvelovih superheroja ovo bila svojevrsna reinkarnacija Crnog pantera, simbola afroameričke snage, ali u Bačkoj. Koliko mi je poznato, ne radi se o promotivnoj kampanji za film, ali bi neki salaš mogao da postane Vakanda, tako da bi osim jelena sa apatinskog piva, somova, štuka i smuđeva sa Dunava, Riđana iz Somborskog fijakera, sova ili ostataka mamutice Kike u Kikindi, u turističku ponudu mogao ući i crni panter. Dok ga ne skembaju u kavez ili dok se ne dočepa Dunavskog Amazona.

U međuvremenu, on je fantom slobode, koju svi želimo, ali koje se istovremeno i plašimo. Takođe, ne znamo kog pola je ova tajanstvena i veličanstvena životinja, toliko suprotna svemu što predstavlja naš svakodnevni život, tako da baš kao u Marvelovom filmu o Vakandi, crni panter iz apatinskih njiva i ritova postao je medijski superheroj.