Opšte je mesto da se pred Svetsko prvenstvo u fudbalu, ali i Olimpijadu, masovno kupuju novi televizori. Pitanje je hoće li oni koji su se 2006. "otvorili" da bi utakmice iz Nemačke gledali na novom ekranu, morati to da ponove i 2010. zato što će se tehnologija prenosa slike znatno promeniti?

Odgovor je, verovatno, pozitivan. Mada to ne znači da će ovogodišnji novi modeli televizora već za četiri godine biti za bacanje. Ali, sudeći po tehnologiji koja se isprobava tokom ovog svetskog prvenstva, predstoji prava revolucija u gledanju sportskih prenosa i televizije uopšte.

Najpre internet. Već za ovogodišnje SP u promet su pušteni internet prenosi, ali sa bitnim ograničenjem. Internet prenos utakmice ograničen je samo na korisnike koji se nalaze unutar jedne države za koje je provajder pribavio prava. Tako je BBC po prvi put ponudio prenose sa svetskog prvenstva korisnicima brzopropusnog interneta, ali samo u Velikoj Britaniji. U Americi i Kanadi, gde je interesovanje za fudbal manje nego u većem delu sveta, internet prenosi bazirani su na sistemu "plati pa gledaj". Za pretplatu od oko 40 dolara dobija se pravo (pasvord) za gledanje 64 utakmice, koliko će ih biti odigrano na šampionatu. Ova praksa, skupa sa masovnijom prodajom LCD televizora koji bi se jednostavno priključivali na internet, mogla bi da dâ ozbiljne rezultate već za četiri godine i van severnoameričkog kontinenta.

Druga tehnologija koja se sada testira, i to od strane najmanje trideset velikih svetskih kompanija, jeste gledanje utakmica na mobilnim telefonskim aparatima. Za sada ovaj servis ne može da se utrkuje sa televizijom, aparata na kojima može da se gleda (i prima) TV slika je malo, a i sve pomalo štuca. Još jednu veliku dilemu treba razrešiti: treba li slika na mobilne da se strimuje, što bi u slučaju velikog broja korisnika dovodilo do zagušenja mreže. Većina servisa razvija se u tom pravcu. Alternativa je da se signal za mobilne telefone emituje baš kao televizijski program, a da mobilni aparati budu osposobljeni da digitalni signal primaju i emituju na ekranu. Zagušenja ne bi bilo, ali bi to zahtevalo razvoj nove tehnologije za emitovanje i omasovljenje takvih mobilnih aparata (koji se još ne proizvode).

Konačno, dolazimo do onoga što trenutno imamo, a to je način na koji se Svetsko prvenstvo može pratiti na internetu i to, recimo, u Srbiji. Najveći prodor na tom polju napravio je RTS (www.rts.co.yu/svetskikup), stavljanjem svog sajta u funkciju Svetskog prvenstva. Malo fali pa da taj sajt bude zaista dobar i koristan, odnosno potreban je angažman nešto većeg broja ljudi, možda neki blogovi RTS-ovih novinara ili posebno za tu priliku angažovanih saradnika. Interaktivnost na ovom sajtu glumi forum na kojem gledaoci uglavnom stavljaju primedbe na nedostatak sata (na ekranu) u prvim danima prenosa iz Nemačke i na RTS-ove komentatore. Nažalost, urednici sajta, a i samog RTS-a nedovoljno se uključuju u dijalog sa korisnicima, a kada to čine teško ih je prepoznati jer se prijavljuju anonimno. Prenosa slike na internetu nema ni u najavi, čak ni eksperimentalno.

Takmac im je po običaju B92, gde ima više tih bočnih sadržaja i blogova, ali nedostaje upravo poseban forum gde bi se gledaoci jadali kada im bude teško. Ostali mediji u Srbiji Mundijal prate uglavnom na sportskim stranama bez posebnih projekata i kreativnijih pristupa.

Nažalost, potencijal šampionata na internetu propustili su da iskoriste oni koji se "kešaju" na fudbal. Jedini fudbalski sajt od svih aktuelnih oglašivača ima "Jelen pivo" (www.jelenfootball.com). U nedostatku konkurencije na domaćem terenu "Jelen" bi mogao da se nadmeće sa "Karlovačkim pivom" (Hrvatska, www.karlovackokorner.com), a ko se bolje snašao pred golom, procenite sami.