Hoće li Njegova ekselencija gospodin ambasador srpski i jugoslovenski Milan St. Protić izdržati još četiri nedelje u neosveštanoj ambasadi? Iz Skupštine grada Beograda, zdanja koje je SPO osveštao nekih sedamnaest puta, g. St. Protić je shodno potrebama službe premešten u Vašington, i evo nekoliko meseci službuje u neosveštanoj zgradi. Ali, još sitno! Krajem jula Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle osveštaće jugoslovensku ambasadu u Vašingtonu. Veleposlanstvo će tom prilikom, verujem, odabrati sveca za svoju slavu (Duhovi otpadaju, to je Roždestvo MUP-ovo), da vidimo šta imamo petog oktobra u našem kalendaru, da ne kažem na meniju, Sveti sveštenomučenik Foka, dobro zvuči…

Osveštavanjem ambasade u Vašingtonu započinje velika turneja Njegove svetosti, put oko sveta odnosno međunarodne zajednice biće naporan, ali Njegova svetost nema kud natrag: nije bogougodno jednu ambasadu osveštati a sve ostale ostaviti u stanju do kojeg su ih doveli Tito i Milošević! Do kraja godine svih dvesto osamnaest naših ambasada mora biti osveštano, ambasadori su pred okom Gospodnjim i pred materom našom Crkvom svi jednaki, ambasade isto, čak su i države u kojima službuju naša pravoslavna braća sve jednako važne! Neće nijedan konzulat ostati izvan vere i izvan Crkve, ne mari ako ih je četirsto šezdeset devet, biće osvećeni i oni i blizu šest hiljada privrednih predstavništava…

Podiđu me trnci kad zamislim u koliko će se rezidencija, kancelarija, na koliko šaltera ovoga leta i jeseni zaoriti ono naše neuporedivo na vjeki vjekov, ruka sama kreće da se krsti, a onda se prenem, opomenem se da nismo sami: za tri ili četiri godine na mesto g. St. Protića doći će musliman, novi predstavnik SR Jugoslavije i predstavnik građana koji su muhamedanci ambasadu će tretirati onako kako islam nalaže, činodejstvovaće imam, muftija, mula, hodža, otkud znam! Pa i njihovo na-vjeki-vjekov trajeće par godina, jer ćemo da akreditujemo katolika koji će pa pozvati nabiskupa, kardinala, možda i samog Svetog oca ako Sveti otac bude slobodan. U skladu sa rimokatoličkom verom ambasadorovom, koja je i vera mnogih građana Jugoslavije, ambasada će dobiti katoličko, vatikansko ozračje, zgrada, travnjak, garaža, sve će u tom mandatu biti pod blagoslovom Katoličke crkve, da vidimo ko je sledeći, evo, na red da službuje u Vašingtonu dolazi Jevrejin ili, još bolje, Jevrejka, nećemo doveka biti muški šovinisti, ambasada kakvu zatiče nije još košer, ali evo, stiže rabin, donosi Manishevich vino, službenicima deli jarmolke, Beograd to sve radosnim i čistim srcem pozdravlja – naša multietnička zajednica svakome pruža šansu da bude ambasador (gradonačelnik pa ambasador), a svaki ambasador ima pravo i dužnost da svoje gnezdo uredi onako kako ga uči vera njegovih otaca. Ako Jugoslavija potraje (Good bless Yugoslavia!), biće ambasador i Egipćanin, i Rom, i Malisor, i Goranac, i Albanac (pošteni Albanac), ne idem azbučnim redom, zato Albanac ispade poslednji, ovo hoću da kažem, tek za sedamdeset godina u Vašington ćemo poslati opet nekog Srbina i ambasada će ponovo dobiti pravoslavni pečat.

A ako za ambasadora vlada pošalje kakvog ateistu? Koji na pitanje koga je angažovao za osvećenje radnog ambijenta odgovara da planira samo krečenje i hoblovanje parketa?!

Pa neće dotle doći! Naši političari toliko su pobožni i pored toga što su rođeni i školovani u Titovoj bezbožiji!), a tek treba da stasaju novi kadrovi, ovi koji će veronauku imati u malom prstu! Moj mlađi sin baš ima smisla za katehizis, već ga vidim kako se vraća iz crkve odnosno škole, krasno jesenje poslepodne, miholjsko takoreći leto, tata, znaš šta smo danas učili, o episkopu sinopskom, po njemu je ambasada u Americi dobila slavu, Sveti Foka se zove, odmah sam upamtio! Na glavu mu sleteo golub i rekao "Čaša tvoja napuni se, i treba da je ispiješ", Foka nije ništa rekao, ali neki koji nisu imali veronauku isprebijaju Foku, izranjavaju ga, i onda ga bace u ključalu vodu; mislio sam da će dragi Isus da ga spase, ali nije, Foka se skuvao, umro je na sto stepeni…

Svemu ima vreme. Ima vreme kad se gubi i vreme kad se vraća izgubljeno, ima vreme kad se otima i vreme kad se vraća oteto, e ovo je godina u kojoj ćemo nadoknaditi ono što smo propustili, u kojoj ćemo opet zadobiti ono što nam je bilo uzeto: jedni čekaju na red za sto deset maraka devizne štednje (štednje koju su odavno oplakali i prežalili), drugi žure da pročitaju svoj dosije, profesor Čavoški dovrhunjuje zakon po kojem će Crkva dobiti natrag ono što su joj partizani oteli, škola dobija veronauku, medijima se vraća novac od drakonskih kazni, poubijani civili koji su navrat-nanos iskipovani u jame i zatrpani biće ovih dana izgrabuljani iz ilovače, srpski vojnici sahranjeni blizu ostrva Vida uskoro će dobiti krst…

Generali su oduševljeni predlogom paraćinskih ronilaca da se u dno mora kod ostrva Vida zabode krst, Vojska će dati brod, mislim da će dati i mesing, krst će biti water proof i biće visok, da ne kažem dugačak ili dubok, deset metara, eno ga, već se lije u Kragujevcu…

Imala bi država na koga da troše pare i ovde kod nas, na kopnu, ali, koliko su stari ratnici dostojanstveniji od ovih savremenih! Na obeležje čekaju koliko, skoro devedeset godina, a ovi novi veterani, invalidi, gunđaju, štrajkuju glađu, zvocaju što nemaju ortopedska pomagala, bolju negu i veće invalidnine, čekajte, braćo, država vam nije kriva što ste zastali na pola puta, imali ste priliku da postanete seni i da zaslužite mesinganu krstaču, država bi vam je bojnim brodom donela tamo gde počivate.