Pre osamdeset pet godina, u noći između 9. i 10 novembra 1938, Hitlerov ministar propagande Jozef Gebels pokrenuo je na svoju ruku, preko mesnih rukovodstava Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP) paljenje sinagoga širom Nemačke, razbijanje jevrejskih institucija i trgovinskih radnji, hapšenje, maltretiranje i ponegde ubijanje građana jevrejskog porekla. Ne samo policija i tajna policija Gestapo, već ni esesovske jedinice nisu o tome bile obaveštene. Iznenađeni se nisu mešali, čekali su naređenja odozgo. Zbog gomile razbijenog stakla koje je prekrivalo ulice nakon razbijanja izloga jevrejskih radnji ovaj izliv nasilja usmeren protiv Jevreja zapamćen je kao "Kristalna noć imperije“.

Do tada je od dolaska nacista na vlast 1933. bilo pojedinačnog iživljavanja nad Jevrejima, odvođenja u koncentracione logore, izglasani su zakoni koji su Jevrejima zabranjivali vršenje određenih poslova, seksualne odnose između Jevreja i arijevaca i slično, ali nije bilo masovnih zverstava. Pogrom je počeo ubistvom nekoliko stotina, a završio lišavanjem života oko šest miliona Jevreja. Baš šest miliona?

Ta cifra je opšte prihvaćena kao tačna. Ja nisam siguran da li je možda bilo malo manje ili čak mnogo manje žrtava, ali sigurno znam da su ubijeni moji roditelji, da su tatu kao taoca u smrt odveli iz logora Topovske šupe kraj Autokomande, da je mama ugušena u kamionu-dušegupki koji je krenuo sa Starog sajmišta i kroz centar ovog mog Beograda vozio ka Jajincima, da su deda i baba po ocu izvršili samoubistvo sluteći istrebljenje Jevreja u Nedićevoj Srbiji posle okupacije, da ne navedem sve ostale rođake koji su ubijeni širom Jugoslavije.

Dejevrejizacija Nemačke

Hajnrih Himler, koji je nosio titulu "imperijalnog vođe SS“, zatražio je 1937 "dejevrejizaciju“ Nenačke. Na izlozima prodavnica u jevrejskom vlasništvu lepljeni su plakati "Ne kupujte kod Jevrejina“. Šef policije u Berlinu Volf Hajnrih fon Heldorf maja meseca 1938. dao je oficirima nalog: "Naša parola ne počiva u zakonodavstvu, nego u šikaniranju, Jevreje treba istisnuti iz Berlina.“

Sedamnaestogodišnji Heršel Grinspan, Jevrejin poreklom iz Poljske koji je živeo u Parizu, saznao je da je njegova porodica proterana iz Nemačke i zbog toga je 9. oktobra 1938. presreo sekretara nemačke ambasade u Francuskoj Ernsta Eduarda fon Rata i ubio ga pištoljem koji je dan pre toga nabavio. Govorkalo se da su se Fon Rat i Grinspan pre toga poznavali, sretali u homoseksualnom okruženju, da je ubica zbog toga bio upućen u kretanje svoje žrtve, ali to nikada nije ozbiljno istraženo, pa nije ni dokazano.

Gebels je svakako nameravao da pokrene veliku akciju protiv Jevreja, ubistvo nemačkog diplomate mu je bio odličan povod. Naredio je da sva nemačka štampa udarnički piše o atentatu. Dotle javnosti nepoznati Fon Rat prikazivan je kao veliki borac za Nemačku, posthumno je unapređen u savetnika prve klase.

Gebels je mimo pozicije ministra imao svoje ljude u nacističkim partijskim organizacijama i paravojnoj organizaciji SA (Surmabteilung). Vešto je organizovao da se u gradovima sa većom jevrejskom populacijom širom zemlje "spontano“ pokrenu akcije protiv Jevreja. Tokom noći 9, a posebno pred zoru 10. novembra došlo je do napada na jevrejske institucije. Bajagi nisu bili organizovani iz centrale, trebalo je da izgledaju kao spontana provala narodnog besa.

U toku te noći ubijeno je oko 1300 Jevreja, oko 30.000 je uhapšeno ili deportovano u koncentracione logore, spaljeno je 1406  hramova i sedišta jevrejskih organizacija. Vatrogasna služba dobila je naređenje da interveniše samo ako požar preti da zahvati šira područja, a policija da se ne meša. Porazbijeno je i pokradeno nekoliko hiljada trgovačkih radnji u vlasništvu Jevreja.

Teško je zamisliti da su ljudi u blizini užasa mogli da spavaju, ali niko nije pokušao da pomogne stradalnicima, da se usprotivi nasilnicima. Neki nemački građani su se plašili za svoje živote i imovinu, drugi odobravali uništavanje konkurencije.

Fotografije i snimci "Kristalne noći“ su veoma retki, nacisti su zabranili fotografisanje i snimanje jer su se tada još uvek pribojavali međunarodne reakcije.

Jevreji da plate štetu

Hitler je već 10. novembra naredio rajhsmaršalu Hermanu Geringu i Gebelsu da Jevreje odstrane iz nemačke privrede i kulturnog života, da nestanu iz vidokruga Nemaca. Radi izvršenja naredbe Gering, formalno zadužen za ekonomska pitanja, sazvao je sastanak na kome se okomio na Gebelsa i počeo da viče: "Sit sam ovakvih demonstracija. Vi ne nanosite štetu Jevrejima, nego meni, koji na najvišem nivou treba da objedinim naš ekonomski život. Bolje bi bilo da ste pobili nekoliko stotina više, a da niste napravili materijalnu štetu.“

Gebels je odgovorio: "Neka sami Jevreji plate štetu!“ A Gering uzvratio: "Da, ali mi nemamo dovoljno sirovina, staklo koje ste razbijali moraćemo da kupimo u inostranstvu.“

Odlučeno je da nemački Jevreji moraju da sakupe milijardu maraka kao iskupljenje.

Nikad više?

U Beogradu je u sredu u Palati Srbija otvorena dvodnevna međunarodna naučna konferencija "80 godina pojma genocid – Studija slučaja: Genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH.“ Uprkos rogobatnom, dugačkom imenu tog skupa ja pozdravljam ozbiljan i naučan pristup Jasenovcu u kome je stradao i deo moje porodice. Ne razumem zašto je propuštena prilika da se bar kratko i sa dužnim pijetetom pomene početak pogroma pre 85 godina koji je bio najava i početak holokausta čiji je užasni deo bio i Jasenovac. Nisam primetio da je igde u Srbiji bilo osvrta na taj datum.

Imao sam devet godina kad je započela era pogroma, nisam imao pojma o tome, stiglo me je šest godina kasnije kada sam "transpotovan“ za Aušvic – upravo se ta reč upotrebljavala.

Juče su se najviši dostojanstvenici Nemačke okupili u jednoj sinagogi u Berlinu, pored predsednika države, predsednika vlade i drugih govorila je i jedna gospođa stara 102 godine koja je dane zla doživela i preživela. Sa velikim naporom je promucala: "To ne sme da se dogodi nikada, nikada, nikada više!“

Šta drugo da se kaže? Ja nisam optimista.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com