Prošle nedelje na ovom mestu bilo je reči o Guglovom junačkom suprotstavljanju američkim vlastima, koje od internet pretraživača zahtevaju podatke o tome šta korisnici na internetu traže. Nije prošlo nekoliko dana, a buknuo je novi skandal u kojem Gugl ima manje romantičnu ulogu. Ova firma je, naime, poklekla pred ultimatumom kineske vlade da iz svoje arhive na kineskoj verziji Gugla (www.google.cn) izostavi sve one sadržaje koji se u Kini smatraju politički neprihvatljivim. Takođe, korisnici Gugla u Kini ne mogu da koriste Gmail i Blogger, dva popularna servisa za poštu i blogovanje. Razlog je što se na taj način mogu proturati neželjene ideje, izbegavajući veoma striktnu državnu kontrolu nad interntom koji u ovoj zemlji postoji.

Predsednik upravnog odbora Gugla Erik Šmit izjavio je da u kompaniji nisu ponosni na tu svoju odluku, ali da su, suočeni sa ultimatumom, seli i napravili "skalu zla". Na toj skali se popuštanje pred kineskom vladom ukazalo kao manje zlo od lišavanja Kine guglovanja u potpunosti. Inače, moto kompanije je "nemoj činiti zlo" (don’t do evil) što je ovih dana poslužilo medijima za raznovrsna poigravanja.

Dakle, guglovci su procenili da bi se inaćenje Kinezima završilo ili blokiranjem Gugla ili stavljanjem njihovih korisnika u Kini u opasnu situaciju, da im se kao rezultati pretraživanja pojave linkovi ka zabranjenim sajtovima. U zemlji u kojoj se za hakerisanje može dobiti i smrtna kazna, to svakako nije naročito poželjno. Naročito posle prošlogodišnjeg iskustva sa Jahuom, koji je na pritisak kineskih vlasti odao identitet jednog lokalnog blogera. Nesrećnik je zaradio deset godina robije zbog svojih napisa na internetu.

Oni koji su poslednjih dana bili sumnjičavi prema Guglovoj postojanosti naspram američke vlade sada seire nad ovim popuštanjem, jer je ovoj firmi, eto, pala kruna s glave, a tek ih čeka saslušanje pred američkim sudom.

Osim što su njihove vlade pokazale prilično nerazumevanje za (neograničene) internet slobode, SAD i Kina po osnovu interneta imaju još nekih sličnosti. Iako je Kina po procentu stanovnika koji koriste internet negde u rangu sa SCG (oko deset odsto), u apsolutnom iznosu to je 120 miliona ljudi. Samo u SAD je više ljudi "onlajn", što ove dve zemlje čini najvećim internet tržištima na svetu. Kina je po tom pitanju za sada samo ogroman potencijal jer se veoma malo ljudi u toj zemlji odlučuje na kupovinu internetom, ali je zato mreža značajna za komuniciranje i informisanje. Što vlasti čini pomalo nervoznim, iako prepoznaju prednosti interneta i razumeju da ga je nemoguće zabraniti.

Kako im tradicija nalaže, Kinezi su i na internetu izgradili Veliki zid, takozvani Great Firewall of China, odnosno sistem filtera kroz koji prolazi SVA kineska elektronska pošta i koji relativno uspešno ograničava pristup određenim sajtovima. Organizacije koje se bore za slobodu na internetu ukazuju da je i ovaj zid moguće "probušiti" (i ako niste Dejvid Koperfild), pre svega zahvaljujući proksi serverima, koji omogućuju korisniku da sakrije svoj identitet i nije ih tako lako blokirati. Naravno, sve to izgleda lakše i bezazlenije kada se posmatra s ove strane pomenutog zida.