Kolumna

TV manijak

Happy iljadarka

Što se iljadarke i vojske tiče, za ovo leto predlažem lako štivo Borisa Dežulovića koje spaja dve naše današnje teme, pornografiju i rat i nosi simboličan naziv – "Jebo sad hiljadu dinara!"

Kada sam pre desetak godina vršio odgovornu funkciju potpredsednika skupštine stanara u jednom novobeogradskom ulazu, imali smo veoma zanimljiv sastanak sa jednom tačkom dnevnog reda – uvođenje kablovske televizije.

Okupio se kvorum, mahom penzionera, a zatim je onaj nadobudni dečko iz direkcije jednog od kablovskih sistema održao kratko i stručno predavanje koje moje starije komšije nisu baš razumele. Zapelo je kod ADSL usluge, pa smo mi mlađi objašnjavali kako će bake i deke moći da se čuju sa decom preko Skajpa.

Zatim je usledila analiza spiska tv-kanala koje je dotični operater ponudio.

Prvo pitanje koje je postavilo par dekica bilo je- "oće li biti iljadarka?"

Skapirao sam da pitaju za TV 1000, koji se emituje posle ponoći i pušta soft porniće. Tu smo se lako dogovorili, ali je zapelo oko javnih servisa iz bivših YU republika – pa jedni oće Ustaše, drugi neće, jedni oće Čokalije, drugi neće, i tako smo secirali Jugu, posthumno i televizijski do u sitna crevca.

U ponedeljak je gost Happy televizije bio Predsednik Vučić. On je već razvio toplo prijateljstvo sa gospodinom Marićem i prijatno se oseća u Peconijevom karipskom raju na samom obodu Zemuna. Tako reći – Parovi u Maldivima!

Ono što je možda promaklo Predsedniku, jeste činjenica da dotična televizija, u svojoj letnjoj programskoj šemi, tokom noći emituje soft porno filmove. U elektronskoj verziji programa koju imaju korisnici kablovskih distributera, ovaj termin i dalje je rezervisan za "Parove". Ono jeste, ni politički razgovor, ni pornić nisu zanimljivi ako nisu barem u paru, pa je informacija delimično istinita.

Pitanje glasi, kako je prošla godina dana rijaliti programa sa svim elementima pornića, a da nadležna tela nisu reagovala, makar simboličnom opomenom.

Ovo selektivno slepilo se nastavilo ovog leta, jer niko nije primetio porniće na kanalu koji je dobio nacionalnu frekvenciju.

Da bizarnost bude veća, gospodin Peconi je na sličan način svedočio kada ga je obezbeđenje njegovog poznanika upucalo tokom prijateljske prepirke u hotelu Prag. Navodno se ni on ne seća ko ga je upucao sa metar razdaljine!

Valjda tako i REM ne vidi seks preko celog ekrana, mada se mora priznati da nema eksplicitnih kadrova sa prikazom penetracije i muškog polnog organa.

Ono što se ne vidi na televiziji – i ne postoji! REM boduje samo hardkor.

Da ponovo citiram verne gledaoce "Hiljadarke" koji su mi objasnili da se kada se sretnu pred Poštom (a dugo se nisu videli), u redu za penziju pozdravljaju rečima – " de si komšija, nisam te video ko ni ku..c na hiljadarci!"

Tako se pornografija na nacionalnom tv-kanalu lepo transformiše u nežno drugarstvo političkih istomišljenika.

Da bi priča o pornografiji bila potpuna, tu moraju da se ubace anegdote iz vojničkog života. Ovih dana, glavna dilema svih medija jeste pitanje – da li je Ministar vojni, gospodin/drug Vulin služio vojsku?

On se tužno obratio počasnom vodu pri jednoj smotri i ničim izazvan im ispričao kako je uprkos strašnoj želji od koje je plamteo patriotizmom, bio odbijen zbog dioptrije. Onda je valjda kao Ministar pronašao način da ispuni zavet iz one vojničke sa ispraćaja – nek cveta cveće, nek blista zora, dug prema zemlji vratit se mora!

Ipak, da budem ponovo zloban i pomenem tv-arhivu (sećate se kao u Trezoru Bojane Andrić), pa se otkrilo da je u jednoj emisiji drug Vulin ispričao potpuno drugačiju priču – kako se početkom bombardovanja prijavio kao dobrovoljac, pa je bio na Bubanj Potoku, ali je dobrovoljaca bilo previše, pa su ga zbog VES-a pešadija – vratili kući. Ako imate VES, to vam piše u knjižici, znači da ste služili vojsku! Kraj priče je opet sličan, Vulin je pronašao način da služi zemlji, tada ne kao ministar, nego kao Branilac mostova!

Iz ove dve male tv-sličice možemo zaključiti da je sirotinja jednako golotinja i da će patriotizam uvek pronaći način da se pokaže. Pri tome je manje važno da li je to sve baš potpuna istina i da li je sve baš po zakonu – baš kao emitovanje pornića na televiziji. A što se iljadarke i vojske tiče, za ovo leto predlažem lako štivo Borisa Dežulovića koje spaja dve naše današnje teme, pornografiju i rat i nosi simboličan naziv – "Jebo sad hiljadu dinara!"

Iz istog broja

Lisica i ždral

Canossa 2017.

Ljubomir Živkov

Navigator

Digitalni štrajk i net neutralnost

Zoran Stanojević

Nuspojave

Mali oglas vojne prirode

Teofil Pančić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu