Koga nema na internetu taj, praktično, ne postoji. S druge strane, reklo bi se da obaveštajno-bezbednosne službe ne vole da se o njima previše zna, te bi trebalo da im odgovara da su na mreži "nevidljive". Ipak, sve poznatije takve službe u svetu imaju svoje veb stranice. Nekakav, makar i mali račun širokoj javnosti mora se položiti, pogotovo ako se finansirate iz budžeta.

Onima sa internet prezentacijom pridružila se ovih dana Bezbednosno-informativna agencija Republike Srbije i to na adresi www.bia.sr.gov.yu. Sve pohvale za nameru, mada je reč o "mladom" sajtu, odnosno onom čija vrednost treba da raste daljim razvijanjem (za razliku od "zrelih" sajtova koji su u startu prepuni informacija i imaju konačan koncept).

Uz takvu konstataciju nije korektno govoriti šta na ovim stranicama valja ili ne valja, već pre o tome u kom pravcu bi razvoj sajta bio uzajamno koristan i za Agenciju i za korisnike interneta koji bi da o njoj čitaju na mreži.

Jedna od prvih stvari sa kojima će BIA vebmasteri morati da se bore je estetski odličan, ali funkcionalno prilično problematičan dizajn. Najpre, tu je omiljen pristup dizajnera koji prave državne sajtove, potpuno beskorisna naslovna strana. Kada ukucate gorepomenuti URL dolazite na stranicu sa grbom (u flešu, što je uvek greška) i nejasnom daljom navigacijom. Nigde uputstva kako preći na narednu stranu za one manje snalažljive koji se ne sete da šaraju mišem po ekranu (dok se ne pretvori u ruku sa isturenim kažiprstom što indikuje hiperlink) ili ne naslute da treba kliknuti na naslov (srpski ili engleski, pošto je sajt dvojezičan). No, možda se radi o testu – ko to ne prođe nema osnovne špijunske talente – a dalje na sajtu naći će i uslove za primanje u službu.

Strana na koju ulazite nakon naslovne trebalo bi, zapravo, da bude naslovna. Ovako se bezrazložno gubi inicijativa.

Sledeći problem je navigacija unutar prezentacije koja je, iz nekog razloga, šifrovana! Svi linkovi ka stranicama unutar sajta obeleženi su slikama, nigde teksta (reči) koji bi uputio na sadržaj na navigacionom meniju (morate stati na sliku da biste rastumačili kuda vas vodi, što je ponovno gubljenje ritma, ali i zbunjivanje korisnika). Nigde nema ni pomoćnih linkova za one koji isključe grafiku radi bržeg učitavanja stranica.

Što se sadržaja tiče, pohvale za ideju da se na stranice stavi izgled nove legitimacije. Sugestija je da na istu stave nečiju sliku, kako bi dobila na realnosti. Za pohvalu je i istorijat službi bezbednosti, kao i stranice sa zakonskim okvirima i budžetom, ali bi veoma brzo moralo da usledi njihovo pojednostavljeno tumačenje. Ovako je suviše formalno, kao kada vam policajac (ili agent) čita po kom vas članu privodi.

Nekoliko stvari sigurno nedostaje. Najpre, razvejavanje misterija oko službe (vidi sajt MI5 koji to odlično radi na www.mi5.gov.uk, nešto manje uspešan u tome je američki FBI na www.fbi.gov), u smislu šta služba radi i na koji način, ali ako ikako može bez pravničkog rečnika i pozivanja na članove zakona. Takođe, zgodno bi bilo, s obzirom na medij, da se na sajtu nađu informacije o opasnostima koje državi i njenim građanima prete od interneta (pre svega virusi, spam i prevare), kao i načinima zaštite.

Uh, da, i pod hitno skinuti slike objekata službe srušenih tokom bombardovanja. To nikako nije za diku.