Postoji jedan dobar marketinški trik za zarađivanje novca na “besplatnim” video igrama. Autor igre dozvoli vam da igrate fraj dok se ne “navučete” i dostignete neki svoj maksimalni nivo. Da biste otišli dalje, gde su ozbiljniji igrači, potrebni su vam dodaci, a to mora da se kupi. E, u tom grmu leži lepa lova. U dodatnoj opremi bez koje igranje brzo postane dosadno.

Tviter je na putu da uradi nešto slično sa svojom Tviter Blue (Plavi Tviter) verzijom. Za sada je dostupan u SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu, i mesečno se plaća oko pet dolara. Pretplatnici imaju privilegiju da prvi testiraju opcije koje Tviter isprobava, što znači da mogu sa svojim tvitovima da rade ono što ostali tviteraši ne mogu. Recimo, da ih uređuju, to jest edituju.

Kompanija upravo testira ovu opciju, naravno sa “plavcima”, omogućivši im da u prvih trideset minuta posle postovanja promene sadržaj svog tvita. Poštenja radi svaka promena se beleži, post se obeležava kao “editovan” i svaki korisnik može da vidi ne samo kako je tvit prvobitno izgledao, već i koje je sve promene pretrpeo, pod uslovom da ih je bilo više.

U Tviteru kažu da je opcija editovanja na vrhu želja svih korisnika. Svakome se dešava da napravi vrlo glupu grešku u kucanju koju isprva ne primeti, dok ne objavi post, a koja ume da promeni smisao posta ili da ponizi autora. Trenutno je običnim tviterašima nemoguće da post naknadno menjaju, ne zato što je to tehnički zahtevno, već zato što se time menja suština tvitovanja. A to je odgovornost za izrečeno. Jednom kada izađe iz glave, preko prstiju, gotovo je!

Sad Tviter pokušava da napravi kompromis. Može da se menja, ali samo u prvih pola sata i samo oni koji su to spremni da plate. Time se, misle, obezbeđuje autentičnost tvitovanja. Ako ste nekoga podržavali, pa se razočarali, ne možete posle nekoliko meseci ili godina da menjate tu istoriju. Ali ako ste nešto pogrešili u kucanju, ili lupili pa shvatili da ste lupili, imate priliku da to pravovremeno popravite. Za pet dolara mesečno, ako živite na pravoj adresi.

Zanimljivo je da pretplata na Plavi Tviter ne znači da ćete biti oslobođeni reklama, i to vam suštinski pokazuje šta je poslovni model kompanije. Tviter, kao i ostale “besplatne” mreže, živi od podataka svojih korisnika, od analize njihovog ponašanja i navika, što onda nudi oglašivačima. To vredi mnogo više od pet dolara mesečno i suština je spora sa mogućim budućim vlasnikom Ilonom Maskom, koji traži da se prebroje botovi (softverski roboti) na Tviteru. Jer, njima se ne može prodati ništa.

Ali, ako pretplata nije suština poslovnog modela, kao što je najčešće u slučaju igara, zašto se to uvodi i kome to uopšte treba?

Najpre, potrebno je zvaničnim nalozima, gde slučajna greška ili nemar mogu mnogo da koštaju. A ispravka to može da, je li, ispravi. Makar delimično. Potrebno je i korisnicima koji “žive” na Tviteru i drže do sebe.

Dobro bi došla i Endiju Rodiku, bivšem teniskom šampionu, koji je morao da povuče objavu u čast Serene Vilijams, jer je napisao da mu je ona “stara prijateljica”. To “stara” je uzbudilo tviteraše, koji su ga optužili da on to nešto o njenim godinama, i nesretni Endi je obrisao tvit. A mogao je da ga “popravi” u prvih pola sata, kada je video ko mu se sve kači na vrat. Bio bi to dobro uložen novac. ¶