Sada kada je kampanja za izbor predsednika Srbije okončana, možemo mirno da kažemo da njen deo na internetu nije doneo nikakva iznenađenja. Ni dobra ni loša, pa neka ih svako posmatra sa strane koja mu više odgovara.

Dva najozbiljnija kandidata, koja su se i našla u drugom krugu, nisu propustila priliku da naprave internet stranice specijalno za potrebe kampanje, ali se sva inicijativa iscrpla relativno urednim ažuriranjem. Miroljub Labus nalazi se na adresi www.labus.org.yu, Vojislav Koštunica na www.znasrbija.org. Analiza adrese daje izvesnu prednost Labusu, što potvrđuje i "guglovanje", to jest "proterivanje" obaju kandidata kroz najpopularniji pretraživač interneta. Kada otkucate "Miroljub Labus", njegov izborni sajt pojaviće se na prvom mestu ponuđenih rezultata. Donekle mu pomaže i ASCII ime jer Labus ni u imenu ni u prezimenu nema slova kojih nema američka tastatura. Koštunici, za početak, sreću kvari jedno "š" u prezimenu te se pretraga mora obaviti i u izvornom i u amerikanizovanom obliku "Kostunica". Onaj bez "š" ne daje ništa vezano za kampanju ni u prvih 50 ponuđenih rezultata (preovlađuju tekstovi iz strane štampe i izveštaji brojnih nevladinih organizacija koji ga spominju). Drugi, sa "š", nudi sajt Demokratske stranke Srbije kao deseti izbor. Na njemu ćete brzo otkriti da su u toku izbori i da je za predsednika stranke i kandidata napravljen poseban sajt. Njegova adresa i slogan kampanje poklapaju se, što je simpatično, ali i krajnje nepraktično, jer nema nikakve veze s imenom kandidata. Kada se već sajt ne promoviše, treba odabrati praktičnije rešenje, poput onog koje je odabrao Labusov štab. Interesantno je da Koštuničina kampanja nije registrovana pod .yu domenom. Razlozi su, sigurni smo, krajnje praktični i nepolitički, ali se time nepotrebno ostavlja prostor za špekulacije, o čemu vlasnici sajta (naročito u ovakvoj kampanji) moraju voditi računa.

Sadržaj obaju sajtova je sličan, donosi programe i biografije kandidata, kao i kratke izveštaje o predizbornim aktivnostima. Nijedan kandidat nije se potrudio da korisnicima interneta ponudi nešto specifičnije, recimo, govor o budućnosti domaće mreže. Srbijanski "netizeni" ne tretiraju se kao neka naročita kategorija birača te im se nude samo uobičajena saopštenja pripremljena za medije. Nije bilo ni inicijative i-mejlom, to jest neposrednog obraćanja kandidata biračima elektronskom poštom, za koju poznavaoci internet marketinga tvrde da je mnogo delotvornija od veb-sajta. Nema indicija da su timovi kandidata uopšte razmišljali o izbornom "četu" s korisnicima, što je uobičajeno u svetu gde se, doduše, traži svaki put do srca (ruke) birača. Moglo bi se reći da kandidati nisu zvanično posetili virtuelnu Srbiju iako su tamošnji putevi bolji od onih u realnoj.

Kao medij, internet ne poznaje izbornu tišinu. To što ova kampanja na internetu prolazi tiho stvar je nezainteresovanosti kandidata.