Kolumna

Navigator

Jedna aplikacija umesto komplikacija

To kako se osećate kada turistički otputujete u svet razlog je za tuču Ilona Maska i Marka Zakerberga, zakazanu za 26. avgust. Evo objašnjenja.

Mobilne aplikacije koristimo sve više i gotovo za sve urbane aktivnosti. Plaćamo parkiranje, naručujemo prevoz, plaćamo u prodavnicama, u javnom prevozu… Navedite bilo šta i budite uvereni da je neko već napravio aplikaciju koja vam olakšava tu aktivnost. Ali sve ovo važi dok ste u sopstvenom mestu, dok ne otputujete i otkrijete da su vaše aplikacije dobre unutar određene teritorije, najdalje do granice države u kojoj živite. Iza toga počinje neki novi svet koji ima svoje aplikacije od kojih većinu ne možete da koristite, a neophodne su za život na koji smo navikli.

Ako ste kolima otputovali u Budimpeštu, Beč ili Minhen, najpre ćete imati muku da platite parking, baš kao što se muče i tamošnji građani kada dođu kod nas. A suština je u tome da svoj novac uplatite nekome za određenu uslugu i za to aplikacija služi, da tu transakciju omogući na najlakši način. Jedino što aplikaciju za parking kao stranac ne možete da koristite, niste “u sistemu”. Isto važi za naručivanje taksija, jer ne putuju svi kolima, za plaćanje javnog prevoza i sve tako redom.

Zamislite sada da sve ovo rešava jedna aplikacija koja vam na osnovu vaše lokacije omogućuje da platite parking ili prevoz na isti način kao što to činite kod kuće, jedino cena može da se razlikuje. Slično kao što vam Gugl mape rešavaju kretanje i pronalaženje restorana i prodavnice u dobrom delu sveta, odnosno tamo gde je ovaj servis dozvoljen. Sve što vam je potrebno je mobilni telefon i pare na nekom računu sa kojim je telefon povezan.

Ukoliko pomislite da je to maštarija digitalnih zaluđenika koji bi sve da prebace na telefon, naravno da ćete pogrešiti. Takvu aplikaciju već godinama unazad koriste u Kini, zove se Vičet (Wechat) i pokriva većinu neophodnih aktivnosti koje uključuju bilo koji oblik humane komunikacije, uz razmenu novca i bez nje. Počev od plaćanja na pijaci ili u taksiju, telefoniranja i slanja poruka, do zakazivanja bilo čega. I tu dolazimo do Maska i Zakerberga.

Analitičarima digitalnog sveta čini se da je vlasnik Tvitera naumio da napravi baš to – svetsku verziju Vičeta, samo još moćniju. Za to ima bazu od pola milijarde korisnika njegove platforme koju bi da preimenuje u Iks, za sada bez previše uspeha. Tu se sudara sa ambicijama Marka Zakerberga (Meta, odnosno Fejsbuk), ali i Sergeja Brina i Larija Pejdža (Alfabet, odnosno Gugl) koji već godinama rade na tome da sve vaše aktivnosti na internetu podrazumevaju logovanje na njihove platforme. Što znači da neće sedeti skrštenih ruku i gledati kako Mask pravi nešto univerzalnije od engleskog jezika.

Prvi mu je na put stao Zakerberg i Mask ga je, onako klinački, pozvao da odmere snage u kavezu za tuču. Kolega se primio, poručio da mu nije “zastao dah” i sada se, navodno, spremaju za šaketanje u Las Vegasu. Mask je najavio prenos na Tviteru, ali je već počeo da izjavljuje kako najpre treba da “nešto operiše”, kao ima probleme sa leđima i još koješta.

Što je nebitno. Bitno je da, nažalost, takvu aplikaciju koja pokriva sve što nam treba nećemo imati van Kine iako nam je neophodna. Tamo je to projekat odobren od strane države, u Evropi i Americi upravo je država ta koja treba da spreči takav monopol iako bi nam bio koristan. Alternativa bi bilo udruživanje servisa, to jest stavljanje svega pod jednu kapu, a to je upravo ono što nameravaju i Alfabet i Meta i Iks i ko zna ko još, i za to su spremni da se pobiju.

Iz istog broja

Provetravanje

Edrene

Goran Vojnović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu