Retko se dešava da jedna TV emisija ima direktan uticaj na život u Srbiji. To se desilo sa emisijom "Život priča" autorke Tanje Vojtehovski na televiziji Prva. Njena gošća bila je Marija Lukić, jedna od žrtava predsednika opštine Brus, famoznog Milutina Jeličića Jutke. Nakon godina seksualnog uznemiravanja, a zatim i par godina šikaniranja kada su njegove žrtve odlučile da progovore, danas je najupornija ostala samo Marija, koja je u TV emisiji opisala kako izgleda život u malom mestu kada ste izloženi neverovatnim pritiscima.

Detalji više nego očiglednog maltretiranja danas su manje-više poznati javnosti, a ostale žrtve su pod pritiskom jedna po jedna odustajale ili su njihove optužbe otpadale u sudskim marifetlucima i pravnim začkoljicama. Međutim, upornost jedne žene uz medijsku podršku, mora se reći, lista Blic i emisije Tanje Vojtehovski dali su određene rezultate. Prvi znak da je Jutka "na ledu" bio je upadljiv nedolazak predsednika Vučića u Brus, kada je obilazio kruševački kraj. Međutim, do kulminacije javnog nezadovoljstva došlo je zbog prekida programa u Brusu, kada je neko presekao kablove za struju u Domu kulture baš tokom emisije "Život priča". Lokalni provajder je potvrdio da su Jutkini ljudi zvali, pretili i presekli napajanje.

Na sreću, ima i drugih operatera u Brusu, tu je i internet, tako da ovaj slučaj predstavlja očajnički pokušaj da se kontroliše medijski prostor Brusa. Slična situacija je bila i sa distribucijom novina, pa kad "Blic" piše o Jutki, onda radnici komunalnog preduzeća porane i pokupuju sav tiraž po kioscima u Brusu. Nušić se negde na nebesima sigurno smejao!

Ovaj primitivni način "jutkizacije" medija pokazao je opsesiju svake vlasti slobodom medija. Čak i kada se, zahvaljujući savremenim tehnologijama, mogu pronaći i sudu prikazati SMS poruke (naročito kada ih dobijete 15 000 za dve godine), ili FB nalog koji vam hakuju partijski botovi, kada komunalci kupuju novine da narod ne čita, a postoji onlajn izdanje, i konačno, kada 2019. voda prodre u koaksijalni kabl ili nestane struje samo u jednoj zgradi – Jutka neće odustati od potrebe za kontrolom. To me ponukalo da razmišljam kako u njegovom ponašanju ima nečeg više od pukog inata ili nekontrolisanog libida.

Jutka nije samo pokušavao da sakrije sopstvene svinjarije i ponašanje seksualnog predatora. Njegov seksting je otkrio mnogo detalja o tome kako po Srbiji vladaju ti mali partijski poverenici, mali partijski feudalci koji godinama i decenijama menjaju stranke, ali ostaju na vlasti. Oni kontrolišu trošenje opštinskih para, oni kontrolišu zapošljavanje u državnoj službi, oni dele pomoć na kašičicu po sopstvenim kriterijumima i oni od privatnika mogu da uzimaju reket. U toj svesti pomračenoj nekontrolisanom moći javlja se još jedna potreba – feudalno pravo prve bračne noći, vlasništvo ne samo nad sudbinama podanika, već i vlast nad ženskim telom. Jutka je partijski velikaš.

Kada je baš, baš pukla bruka, izgleda da se njegova sudbina rešila bukvalno preko noći, odlukom patrijskog biča koji je fijuknuo iz Beograda. Naravno, Jutkin alibi je politički jer je napad na njega – kako reče u ostavci – napad na Aleksandra Vučića. Ovakva ostavka je takođe očekivana jer je čak i predsednik posredno potvrdio moje sumnje komentarišući ovaj slučaj. Jutka je postao problem onog trenutka kada je zasmetao partiji, jer ispade da je seks patrijski neprijatelj broj jedan kada se sazna da posao dobijate preko partije ili seksa sa Jutkom. Članstvo se podrazumeva.

Posebno mi je neverovatan opis lika i dela Jutke, koji je pre članstva u SNS-u samostalno pobeđivao na lokalnim izborima u nekoliko navrata, kako reče Vučić. To bi, valjda, trebalo da znači kako je moralna gromada i superpolitičar, ali će pre biti da je apsolutni gospodar svih poluga vlasti. Drugo opravdanje je još besmislenije pošto se tiče tajminga Jutkinih dela. On je, da izvinete, smarao i maltretirao žene pre nego što je ušao u SNS, čime članstvo u stranci postaje nalik krštenju koje spira sve prethodne grehove. Možda je u pravnom smislu zaista tako. Vilhelm Rajh je takođe kroz Jutkin slučaj dobio potvrdu svoje teorije o vezama između seksa i politike. U Jutkinom slučaju se veoma jasno vidi da je moć ono što inicira njegove libidinozne tikove. A moć, opet, u Srbiji dolazi isključivo od politike. Politička moć je falusnog tipa, rezervisana za muškarce koji će – da izvinete – mlatikurčiti po Brusu ili negde drugde u Srbiji. Konzervativna sredina će, opet, svu krivicu svaliti na žrtve, na žene, jer na jednoj od grupa na društvenim mrežama koje podržavaju Jutku doslovno piše – "dok kučka ne mahne repom, kučak ne naskače". Žena je niže biće, objekat bilo seksa bilo politike.

Konačno, saznali smo da su u SNS postojale, kako reče Vučić, "dve škole mišljenja", kao da se radi o akademskoj raspravi dva filozofska kružoka. Pobedila je "ženska struja", na sreću, ako se "ženskim" može smatrati politički pragmatizam i krizni menadžment. Dakle, Jutka je doživeo simboličnu političku kastraciju, sudska presuda se još čeka.