Nema meni filma na "Festu" dok ne vidim pravilno usmerenu omladinku Leontinu kako sa predškolskom decom neguje srpski jezik.

Suprotstavio sam se tlapnji "Sačuvajmo srpski jezik" kao grotesknoj, nemogućoj i nepotrebnoj, ali verovatno je i te kako potrebna: rodoljubnom dosetkom državni nameštenici opravdavaju svoje karaparazitsko postojanje, "Politika" zarađuje na strahu čaršije da će slavni i prečisti jezik otaca naših nestati, a da će stratištu iznići jezičko čkalje, korov, dikica, kerećije grožđe i druga gadež, i ta će se gadež zvati još uvek zvati jezikom, i to srpskim! Ponavljah, uzaman, da jezik nikada ne može da nastrada, jezik ne može ni da se izvitoperi (mogu da se izobliče govor i sintaksa u nekoj grupi, u nekom razdoblju, u nekoj nahiji ili staležu, ali odstupanje od važeće jezičke norme je, braćo moja, neminovno i neprekidno, i sva novoogrešenja smesta postaju jezik!).

Jezik ne može da osiromaši. Nasuprot čovjeku, jezik je uvijek na dobitku. I kada niču novi oblici, krateži, tuđice i nakaze neodređenog mesta tvorbe (na užasavanje čistunaca tj. zavisnika od njima poznatog i bliskog jezičkog gradiva), i tada se jezik obogaćuje! – Da, ali to više nije književni jezik! – Pa šta!? Taj prehvaljeni dijalekt samo je jedno od privremenih lica jezika.

☙

Za stare, školovane i ogrezle u naviku jezikoznalce jezik se neprestano kvari, ja koji sam takođe star držim da se jezik neprekidno i kvari i opravlja, i unazađuje i unapređuje, biva sakaćen i biva usavršavan, ponekad i savršen, ali mu opasnost nikakva niotkuda ne preti; i da ima ko da mu preti, a nema, jeziku se ne može zapretiti, jezik je veći od sviju njegovih korisnika, mrtvih, živih, i budućih, jezik se kroz govor i kroz pismenost neprekidno ovaploćuje i umnožava do nesnosnog preobilja. Gde je dakako sve teže naći izolovane i čiste naslage one jezičke rude koju su profesori filologije zavoleli kad su oni imali za lektiru probrana dela romantičara i realista, ali sve što je ikada napisano, dobro ili rđavo, postoji i danas. Jezik mobilne telefonije, društv. mreža i tzv. medija umnogome se udaljio od jezika Vergilija, Kavalkantija, pa čak i od jezika kojim ja zarađujem koricu hleba, ali zašto bi se zbog toga iko uznemirio?

Koji ili čiji jezik neguju Leontina i Goncić? (Da! Pročitao sam u novinama "Goncić sa saradnicima" – ko će ponegovati jezik koji mi ovo javlja?) Niko ne može da spozna, da obuhvati vasceo ijedan jezik, ma imao i saradnike: na koji onda deo srpskog jezika, na koji njegov sloj, negovatelji imaju pik? "Ne znam" se piše odvojeno, takve oni mudrolije meću na plakate, zaista ljudi mnogi pišu "neznam", ali i "neznam" pripada jeziku, i to bogme srpskom: to je jezik nedovoljno pismenih ljudi, "neznam" samo po sebi, htelo ne htelo, nosi bonus-poruku o onome ko tako piše. Pa onda, ne kaže se "euro", nego "evro", zato što je to valuta Evrope – bilo bi me stid da ovako ikoga prosvetlim, pa imao taj i tri godine. Rekavši da bi palačinku sa "Evrokremom" petogodišnja Katarina je nagovestila pravilni evro tri decenije pre nego što će se Ministarstvo time lično pozabaviti. Vlasnika "Eurosalona", "Eurokrema" i one iz "Euromedica" zakonski što pre privoleti da dovedu nazive firmi u sklad sa našim ponegovanim jezikom!

Profesori filologije naravno da su radosni kad dođe njihovih pet minuta, kad i njih vlastela nešto napokon pita, i kad će i oni biti "Politici", evo šta veli profesor koji neka ostane anoniman, mada je naoborot, veoma štovan i razmerno slavan, ali će ga akcija Ministarstva učiniti još slavnijim. "Briga o nacionalnom jeziku i matičnom pismu je ozbiljan i odgovoran društveni zadatak. (Pravac SSRNJ, g. profesore, sa ovakvim jezikom! sav. aut.) Ako se osvrnemo, videćemo da je bilo pojedinačne brige i akcija, ali ako je suditi po tome kakav nam je danas jezik, kakva jezička kultura, ispada da nismo bili dovoljno vredni, odgovorni, radni i sabrani." Misli li profesor da je naš jezik zapušteniji, upušteniji od drugih jezika? Samo smo mi ovoliki nebrigeši, brukamo porodicu indoevropskih jezika?

Profesor dakle veruje, kao i Uredništvo "Politike", koje doduše ima lične vajde, da bi jezik bio drukčiji (lepši, čistiji, ispravniji) da smo mi bili vredniji, savesniji i sabraniji?!

☙

Jezik je uvek takav kakav mora da bude, jedino takav može da bude i da biva, jer je (jezik) kudikamo više od pukog pa opet i nezamislivog zbira svega što se pomisli, izgovori, napiše, čuje i pošalje milionima drugih: jezik je vasiona, neizreciva neshvatljiva, neobujmljiva interakcija (saobraćaj) svega napisanog, pročitanog, čuvenog, izgovorenog i neizgovorenog: ko to može da sačuva, čija bi veća budnost dovela do nekog iole drukčijeg jezika?

Paramedicinske, karasanitetske tribine o jeziku, reklame, plakati, dnevnice, gostovanja po zaost. unutrašnjosti, zagrcnutost zbog jezikove tužne i nedostojne sudbine (čujete kako to zvuči, a zvuči tako zato što jezik nema sudbinu, sam on je sudbina), sve to plaćam ja koji se ni sa kim ko bdije nad jezikom ne slažem; fućka se meni, kao naravno i samom jeziku, za njihovu negu. To je isto kao da su rekli "pomozimo gravitaciji", samo što im za negu zemljine teže niko ne bi dao ni filera.