Dabogda ti firma bila na Jutjubu. Tako se na moderan način parafrazira kletva iz devedesetih koja je glasila "dabogda ti kuća bila na CNN-u". S tim da je današnja kletva kudikamo okrutnija. Jer u doba kada je CNN oblikovao globalno javno mnjenje još ste se mogli nadati da je moguće izvršiti nekakav uticaj. Jutjub u kombinaciji sa socijalnim mrežama ima razornu moć. I ta moć je svima nadohvat ruke. Što ne znači da se koristi samo u pravedne svrhe.

Najnoviji i aktuelni primer su dva filma na Jutjubu koja navodno razotkrivaju nedela menadžmenta lanca samoposluga IDEA u Srbiji. Ovi snimci imaju sve elemente potrebne da u njih poverujete. Snimljeni su relativno nevešto, navodno mobilnim telefonom, praćeni su jednako takvim engleskim jezikom. Autor je nepoznat, ali možemo da pomislimo da je u pitanju običan, nezadovoljni kupac koji se uhvatio u koštac sa moćnom firmom. I kako da ne budemo na njegovoj strani?

Najpre nešto o mehanizmu širenja ovakvih filmova, koji mogu biti od javnog interesa, ali i protiv njega. Svako danas, uz malo sreće, može da snimi film dovoljno dobar da se stavi na Jutjub ili neki sličan sajt. Takođe, ako je aktivan na Fejsbuku ili Tviteru, relativno brzo može da raširi vest o postojanju takvog filma, čak i ne priznajući sopstveno autorstvo. Sudeći po lancima sreće, svaki korisnik do kojeg je informacija stigla proslediće je u proseku na sedam adresa u naredna 24 sata. Za sedam dana, dakle, o filmu će znati gotovo milion ljudi. Ako uzmemo da će se pre toga u priču već uključiti i mediji (do njih stiže najkasnije za tri dana), možemo očekivati da će za manje od nedelju dana vešt Jutjub uradak biti opšte mesto.

Sledeće pitanje je da li je takva stvar autentična ili nije? Većini se dopada ideja da jeste i tako će je tretirati, čak i kada je reč o podvali. Ili, makar, o nategnutoj istini.

U slučaju pomenutog lanca samoposluga, od velike je pomoći njihova potpuna nesposobnost da se nose sa ozbiljnom krizom koju je proizveo internet. Sa medijima je lakše, dovoljno je da malo pritisnete preko marketinga. Ali za borbu sa internet abrovima potrebna je posebna veština koju u Srbiji poseduje otprilike niko.

Dakle, čak i ako to što smo videli nije tačno, odsustvo bilo kakve kontraofanzive na internetu stvara drugačiji utisak.

Naredna nedoumica je da li je stvarno u pitanju mali čovek koji se upustio u bitku sa korporacijskom nemani ili je reč o novom vidu specijalnog rata među kompanijama? Logika govori da nijedna firma koja ima malo pameti ne bi pokrenula ovakvu kampanju protiv konkurencije jer će joj se pre ili kasnije taj bumerang vratiti u glavu, verovatno i brži i opasniji nego kada su ga bacili. Ali u velikom biznisu logika nekada radi na čudan način, tako da ni takva opcija ne bi trebalo da nas iznenadi.

Kad podvučemo crtu, videćemo da nam je digitalizacija otvorila nove mogućnosti, sa kojima uglavnom ne umemo da izađemo na kraj.

Osim ako se postavimo kao bivša francuska ministarka pravde, koja je u televizijskom intervju u nameri da kaže "inflacija" rekla "felacio" (reči su u francuskom jeziku slične). Kada je taj segment intervjua postao hit na Jutjubu, pa i drugim medijima, samo je odmahnula rukom i uz osmeh rekla da joj je drago ako je nekoga zabavila svojim lapsusom.