Guverner američke države Nju Džersi Kris Kristi ovih dana prolazi kroz najveću političku krizu u karijeri, a preživeo je uragan Sendi i strašne požare na svojoj obali samo u poslednjih godinu i nešto. Kristiju, inače viđenom za najboljeg kandidata republikanaca na sledećim predsedničkim izborima, mogli bi da presude imejlovi njegovih saradnika. A u njima, svega ima. Saradnici proklinju "malog Srbina" (a zapravo Hrvata), gradonačelnika Fort Lija koji je odbio da podrži Kristija na izborima, i najavljuju mu "male probleme u saobraćaju". Što se i ostvarilo. Radovi na putu sa Džersi strane zatvorili su većinu traka na najprometnijem mostu koji povezuje Nju Džersi sa Menhetnom (srce Njujorka) stvarajući višesatne kolone. Kao da to nije bilo dovoljno, sada se pojavio novi set imejlova koji pokazuju da je sličan postupak primenjen na još jednog gradonačelnika, ovoga puta u Džersi sitiju i takođe demokratu, koji je isprva obećao, a onda povukao svoju podršku republikanskom guverneru. Kažnjen je surovo, njegov grad nije dobio očekivanu pomoć iz državnog budžeta. O čemu, naravno, postoje tragovi u elektronskoj pošti guvernerovih saradnika.

Za sve su, dakle, krivi imejlovi. U vremenima tekstiranja, esemesovanja i uopšte brze komunikacije, i elektronsko pismo počinjemo da tretiramo kao instant poruku, opuštamo se, napišemo nešto što se inače govori tiho na uvo, da niko ne čuje. Ali, navikli smo na tu komunikaciju, kanali su brzi, a posao mora da se obavi. Problem nastaje sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno sa njegovim američkim rođakom (Freedom of Information Act) po kome se svaki dokument od javnog značaja mora dati na uvid ako se zatraži. A to se odnosi i na elektronsku poštu zaposlenih u javnoj upravi.

Ni to nije sve. Prema tumačenju ovog zakona, a na internetu ćete ih naći podosta, imejlom od javnog značaja ne računa se samo onaj koji je nastao na službenom kompjuteru, pa čak samo na službenom nalogu, već i svaka poruka koja je pisana od kuće, van radnog vremena, ako se tiče javnih poslova. Vlasti su dužne da sva ta dokumenta arhiviraju i da budu spremne da ih daju na uvid onome ko traži, ako zatraži. I to je nešto čega treba da bude svestan svako ko radi u javnoj upravi ili sa javnom upravom, takvi mejlovi nisu zaštićeni, nema pozivanja na privatnost, osim što se u javnosti ne smeju objavljivati lični podaci zaposlenih, ako ih dokument sadrži.

Slično znaju i zaposleni u našoj SIEPA, s tim da su njihovi kompromitujući imejlovi procurili u javnost umesto da su uredno zatraženi preko Poverenika, što bi nas ohrabrilo u verovanju da smo uređeno društvo koje drži do procedura i zakona.

U Americi nemaju samo imejlovi status javnog dokumenta, već i svaka poruka (SMS, vajber, skajp, izaberite sami) koju službenik administracije kreira tokom svog posla. Svaka mora da se čuva, a neko od učesnika u komunikaciji to svakako čini jer ona predstavlja dokaz o nekom (nečijem) zahtevu.

Ne bih da širim paniku, ali pregledajte svoje službene mejlove i ostale poruke sa službenog telefona i razmislite kako bi vam bilo ako bi neko odlučio da ih objavi. Ako bi vam bilo loše, uzmite se u pamet, ne stavljajte u javni dokument ono što nije za javnost, bez obzira da li se radi o zloupotrebi ovlašćenja ili ljubavnoj aferi.

Ovo poslednje se odnedavno ne oprašta u Francuskoj čak ni predsedniku, što vam je valjda dovoljan dokaz da se svet okrenuo naopačke.