Kada je 1994. osnivao Amazon.com, američki internet preduzetnik Džef Bezos preselio se sa Istočne na Zapadnu obalu SAD, gde je iznajmio kuću sa velikom garažom, samo da bi kasnije mogao da priča da je biznis počeo iz garaže. Kao svojevremeno Hjulit i Pakard. Prethodno je smislio da napravi internet prodavnicu i izračunao je da mu se najviše isplati da tamo prodaje knjige. Da bi startovao posao, knjige koje su korisnici Amazona tražili od njega naručivao je od izdavača i običnih knjižara koji su mu ih slali bez troška poštarine ako naruči najmanje pet knjiga. Kako mu najčešće nije trebalo svih pet, uz one koje je preprodavao naručivao je i one kojih, provereno, nije bilo na lageru. Izdavači bi mu onda poslali samo one koje je stvarno tražio, bez troškova, uz popust i izvinjenje što nemaju i ostalo. Posao se razvijao i danas je Amazon najveća internet prodavnica na svetu. Što ne znači da ih je osećaj za korišćenje svake krivine napustio.

Upravo to su otkrili Britanci kada su pregledali papire britanskog ogranka Amazona. Iako je amazon.co.uk uspešniji u toj zemlji od svih drugih internet prodavnica, ova kompanija jedva da je platila porez na dohodak preduzeća, što je poreskim vlastima bilo sumnjivo.

Onda su došli do zabrinjavajućeg otkrića.

Amazon u Britaniji posluje na vrlo zanimljiv način. Sve uplate i sva trgovina se od 2006. i male poslovne egzibicije, koja uključuje dve prodaje kompanije, obavlja preko evropske centrale u Luksemburgu. Tamo se sliva sedam milijardi evra ukupnog obrta koji Amazon pravi u Britaniji a u Luksemburgu za tu kompaniju rade 134 čoveka. U Velikoj Britaniji radi nešto više od 2200 radnika u distributivnim centrima i njihov posao je da traženu robu nabave, skladište i isporuče na traženu adresu, rade takoreći sve! Na njihov godišnji obrt – oko 150 miliona evra – porez se plaća u Britaniji.

Luksemburg nema niže poreze na dohodak od Velike Britanije, ali ih drugačije računa. U prošloj godini, recimo, na promet od 23 milijarde evra, platili su porez od ukupno 15 miliona, budući da su prijavili profit od samo 55 miliona evra. Da li vam nakon ovih brojeva srpski tajkuni i njihovo izigravanje poreza deluju kao "male mace" ili mala Morava naspram najveće svetske reke?

Sada se već otvorilo veliko pitanje u celom svetu jer su se mnoge države zapitale gde ide novac od internet narudžbina, naročito na tržištima poput evropskog i američkog koja su jedinstvena, ali sastavljena od velikog broja posebnih država. Amazon to koristi za izbegavanje oporezivanja sve zahvaljujući manjkavostima poreskog sistema u odnosu na internet.

To pitanje zanimljivo je i za nas i naše poreznike pre nego što internet kupovina zaista uzme maha a mi shvatimo da auto-gume iz Pirota i deterdžent iz Kruševca plaćamo nekome u Sloveniji ili Rumuniji. Nema utehe u tome što će se nešto malo od tog novca radosno potrošiti u Guči.