Donald Tramp se zgranuo kada je u ponedeljak na stolu Ovalne sobe zatekao "Informer" s imperativnim nalogom u obliku naslova "Trampe, zaustavi ‘besnog psa’" u kome prestonički list kuka nad okolnošću da je novi ministar odbrane SAD Džejms Matis rekao da pre smanjenja prisustva snaga SAD na Kosovu domaće kosovske snage moraju dobiti mandat za odbranu zemlje.

Niko nema baš pouzdana saznanja kako je Tramp reagovao, ali dobro obavešteni a srpski izvori iz Vašingtona kažu da je slomio kvaku na vratima kabineta.

I Milovan Drecun se razočarao u Trampa, posebno u najavu formiranja vojske Kosova, a tolike nade su bile uložene u riđeg čoveka iz Tarabićevog proročanstva. Kad on ovako nama. Nije lepo, Trampe – Srbine.

Deo javne scene blizak vlasti vrtloži u sopstvenoj gluposti i to izgleda kao kad se izvuče čep iz kade. Odvod je dobrano zapušen pa voda sporo otiče a nečistoća šara zidove kade. Tragovi ostaju.

Tako izgleda s tragovima onih koji preteranu nadu polažu u olujni vetar svetskih promena. On, istina, nije nemoguć, ali teško je predvideti kakvu bi korist Srbija imala od toga. Domaći "besni psi" biće, slutim, ubrzo vezani kratkim lancem i dane će provoditi grizući sopstvenu šapu.

Naime, Tomislavu Nikoliću Dragica još nije oprala veš od poslednjeg putovanja u Brisel, kad evo ga tamo ponovo da, kao što sam pisao u prošlom broju "Vremena", dâ legitimitet susretu Tačija i Vučića. Evropa traži dogovor na najvišem nivou, a kad to saopšte, ne misle na Isu Mustafu i Tomislava Nikolića. Vučić je još onomad rekao da neće "predsednika koji će da mu zvoca" i verovatno misli da je on jedini koji sam sebi neće zvocati, pa i po cenu dvostrukog oceubistva: prvo Šešelja, a sada i Nikolića.

U najnovijoj raspodeli karata u srpskom političkom špilu najbolje će proći "umiljate mace", oni koji se ne libe da opevaju Vučićeve vrline. Jurišnika s početka ovog teksta, uzetih ovde samo kao primer, Vučić će se lako odreći, čim prođu izbori i zamesi se kosovska pogača, ali ko bi se odrekao, na primer – Aleksandra Vulina.

Pohitavši da nakon afere u sopstvenom ministarstvu opere štetu, dao je opsežan intervju nečemu što se zove "Alo" i obelodanio nam da njegovo ministarstvo, za rad, socijalna i boračka pitanja, zapošljava 14.500 ljudi što je, samo po sebi, dramatičan podatak, ali je moju pažnju privukao onaj dodvorički deo intervjua.

Na namešteno pitanje "Da li očekujete napade na Vučića, neke koji bi možda poljuljali njegov ugled među biračima?", Vulin je odgovorio:

"Ne mogu da mu poljuljaju ugled, ali mogu da mu nanesu puno bola i ljudske patnje. Svi mi ponekad u životu, kada se suočimo sa gomilom mržnje, laži, izvrtanja, pomilujemo svoju decu po glavi i zapitamo se vredi li sve ovo, ima li smisla. Vučić ima veliku decu, njegovom Danilu i Milici svaki dan stigne neka laž. Imamo jedan život, vredi li da ga provedemo u grčevitoj borbi da se nešto promeni? Vučić i ja smo rekli: ‘Ima’."

A u nastavku: "Kada smo kod premijerove porodice, Velja Ilić je rekao da Andrej Vučić kadrira. Da li premijerov brat kadrira u PS-u?"

"Ma ne kadrira, kao što ne kadrira ni u SNS-u. Kada Velimir Ilić komentariše, mogu i ja. Bolje bi bilo da Andrej kadrira u SNS-u. Kada bi bili izbori u SNS-u, Andrej bi pobedio, jer je sigurno jedan od najpopularnijih članova SNS-a."

Na dan nastanka ovog teksta, Bogoljub Karić se u paru s Milomirom Marićem prošetao centrom Beograda. Bio je u sakou i tvrdio je da mu nije hladno. Pazario je nešto na Trgu republike, a kako sa sobom nije poneo novac, račun je platio Milomir Marić.

Meni ovo liči na uvod u predsedničku kandidaturu, osim ako Andrej ne kadrira drugačije.