Počela je, kako kažu sportski novinari, najveća sportska groznica, ona fudbalska. Počelo je Svetsko prvenstvo u fudbalu. To je događaj izuzetne gledanosti na globalnom nivou i verovatno najveći TV šou koji se emituje i prenosi uživo. Ovo je važno naglasiti u doba kada je publika navikla da sama bira vreme gledanja, premotavajući program ili prateći ga putem Interneta. Fudbal se, uprkos tehnološkim novotarijama, najradije gleda ovde i sada, u realnom vremenu, pa je po tome, bez obzira koliko vas je pred vašim ekranom, suštinski kolektivni doživljaj.

Fudbal će ovih dana zaista ujediniti planetu u jednoj strasti i takmičenju gde svi imaju šanse, uprkos kvotama na kladionicama. Autsajderi mogu da iznenade pobedom nad favoritima, sirotinja može da nakanta bogate, sećate se floskule o lopti koja je okrugla i neizvesnosti do poslednjeg sudijskog zvižduka.

Međutim, prvenstvo u Kataru još od kandidature prate različite kontroverze. Lopta ipak nije okrugla, nego može biti na ćoše. Delegati su dobijali pare da glasaju za Katar, Sep Blater je smenjen, došao je Platini, ali je Katar ostao domaćin. Kupljena je kandidatura.

Katar je tokom priprema potrošio između 220 i 300 milijardi dolara gradeći stadione, hotele, čak i metro. E moj Beograde, sa planom prve linije metroa u najavi. Katar je kupio istoriju i infrastrukturu, koju, ruku na srce, baš kao ni fudbalsku tradiciju, nije imao.

Onda je tokom gradnje pukla bruka jer se ispostavilo da ova država sa šerijatskim zakonima nije kompatibilna sa percepcijom ljudskih prava u velikom delu sveta. LGBT zajednica je skrenula pažnju da se homoseksualizam u toj zemlji smatra ozbiljnim zločinom zbog kojeg možete zaraditi robiju ili ostati bez glave.

Posebno je neprijatna bila tema položaja najamnih radnika koji su godinama gradili infrastrukturu za Mundijal. U ovom delu sveta, bogatom gasom, samo 15 odsto stanovništva ima državljanstvo i neka prava. Ostalih 85 odsto su radnici, u najvećem broju iz siromašnih delova Azije, koji su u položaju robova. Ovaj model se naziva kafala. Pre nekog vremena “Gardijan” je pisao o hiljadama radnika koji su nastradali tokom gradnje, radeći i živeći u uslovima koji nisu dostojni čoveka, a vlasti su priznale da ih je bilo 35. Princip kafale podrazumeva da najčešće niskokvalifikovani radnici nemaju nikakva prava niti pravni identitet, već njihov poslodavac, tačnije gazda, garantuje za njih, pasoši im se oduzimaju i oni su prepušteni gazdama na milost i nemilost.

Problem se, naravno, pojavio i kada su organizatori takmičenja objavili zabranu točenja alkohola. Kompromis je pronađen u organizovanju zona gde će se, navodno, točiti pivo, ali bez alkohola. Ispašće ipak da je pivo, koje je jedan od glavnih sponzora FIFE, najmanji problem u organizaciji prvenstva. Putovanje u Katar, smeštaj u najjeftinijoj varijanti, cene karata i ostali troškovi daleko prevazilaze mogućnosti prosečnog, ali i iznadprosečnog ljubitelja fudbala. Zato će u publici biti dobitnici karata na različitim nagradnim konkursima, od kojih najveći deo organizuju – pogađate, kladionice. Logično, u prenosima, čak i na javnom servisu, dominiraju kladionice, što je, čini mi se, nedopustivo, jer se utakmice emituju tokom celog dana.

Nekada su nam tokom prenosa Svetskih prvenstava na živce išle reklame za cipiripi ili novi album Mire Škorić (sećate se, deca horski u parkiću viču: “Mi volimo Miru Škorić!”). Sad u Vulkano betu Đuričko kao livrejisan portir poziva na bal, a Rale Milenković sa kompanijom na svadbi hvali nalog umesto malog, sunce ti poljubim!

Manu Čao je nedavno na koncertu u Beogradu pomenuo razgovor sa Maradonom, koji je, blago rečeno, sa zgražavanjem komentarisao prvenstvo u Kataru. Fudbal je prodat za velike pare, sa strašnom potrebom da se putem ove manifestacije “opere” negativan imidž jedne zemlje. Postoji i izraz za to – sportvošing, koji je, verovatno, prvi primenio Hitler tokom Olimpijade u Berlinu. Usput rečeno, sada su isplivale fotografije na kojima ekipe raznih zemalja pozdravljaju pred meč nacističkim pozdravom, Englezi na primer. Ružno sećanje, zar ne? Današnje licemerje FIFE i selektivno slepilo, dok se promoviše borba protiv rasizma, nažalost, ima predistoriju.

Očigledno, mnogo politike i mnogo novca je uključeno u organizaciju ovog takmičenja. Istini za volju, nije se moglo kupiti baš sve. Javne ličnosti, tačnije umetnici kojima su ponuđene milionske sume za nastup na svečanom otvaranju su, jedna po jedna, odbijale poziv, od Dua Lipe preko Šakire do Roda Stjuarta, omiljenog fudbalskog selebritija.

Odbio je čak i Robi Vilijams, pa je na otvaranju pevala zvezda iz Južne Koreje. Ovo je poruka našim zvezdama kada pristaju da snimaju reklame za kladionice. Uvek na kraju neko hoće, ali razmislite da li ćete to biti vi. Popularnost znači i odgovornost, a ne samo privilegija da je unovčite.

Sličan primer, ali od strane sportista, videli smo kada je reprezentacija Irana kolektivno odbila da peva nacionalnu himnu dajući tako podršku onima koji se u Iranu bore protiv diskriminacije i trpe torturu. Kapiten je to jasno izrekao na konferenciji za štampu i zaista je divljenja vredna hrabrost tih fudbalera. Može to biti poruka i našim sportskim radnicima koji su skloni da za osvojene medalje i pobede hvale Predsednika. Ne morate da ga volite, ne morate da ga mrzite, sport ne sme biti upotrebljen ni za čiju političku promociju, jer za Piksija i “orlove” navijaju i oni koji glasaju za Vučića i oni koji glasaju protiv njega.

Konačno, RTS je za ovu priliku pokrenuo specijalni program koji na kraju dana sumira rezultate, “Biser pustinje”. Voditelji su Kosjerina i Memedović, dolaze gosti i neki momčić koji je u prvoj emisiji radio kompjutersku analizu meča i strategije. Gosti su bili Džaja i Ćurković i gledali su ga belo, doživeli su da ih dete uči fudbalu. Nemojte više, molim vas. Aca Stojanović je putem virtuelnog studija bio prisutan i kobajagi teleportovan, ali džabe tehnika, Kosjerina se pravi da razgovara sa Acinim hologramom dok ga Memedović ignoriše, gleda u stranu ko gosti na slavi što ne govore međusobno.

Naravno, RTS će se truditi da prikazuje ovu idealizovanu sliku orijentalne raskoši, ali suština fudbala je ipak loženje na igru.
Da li će ona ostati neukaljana ovom gomilom para, videćemo do finala.