U nastojanju da se odbrane od spoljnih agresora, kineske vlasti podigle su Veliki crveni zid. Ovo nije lekcija iz istorije, već aktuelna vest koja govori o virtuelnom zidu (firewall zapravo) kojim je opasan internet u Kini. Zid sprečava razmenu informacija koje vlasti ocenjuju kao štetne po društveno uređenje, koristi programe poput Filter Kinga koji kontrolišu kojim bi (proskribovanim) sajtovima neki korisnik želeo da pristupi te to sprečavaju.

U očekivanju partijske konferencije u novembru, kada bi prema najavama moglo doći do ozbiljnog političkog zemljotresa u Kini, vlasti su zaigrale presing zabranjujući u poslednjih desetak dana pristup Guglu i Altavisti, pretraživačima interneta. Naime, ovi sajtovi vam omogućuju da vidite sadržaj nekog sajta na internetu, da mu ne pristupite i da ga stavite u sopstvenu arhivu te vam mogu pomoći da zaobiđete filterisanje. Takva zabrana najnovija je mera u nastojanju vlasti da zadrži čvrstu kontrolu nad informacijama. Pre toga je iskorišćen požar s tragičnim ishodom u jednom pekinškom internet kafeu da bi se zabranio rad više od 150.000 sličnih mesta širom Kine. Kina je, inače, sa svojih 40.000.000 korisnika interneta treća u svetu, odmah iza SAD i Japana. Iako je u pitanju manje od četiri odsto stanovništva, smatra se da je uticaj interneta prevelik, naročito među strudentima sklonim da organizuju i izvedu proteste protiv vlasti (ili nekih frakcija u njoj). Ukoliko čitaoca zanima da li se njegov omiljeni sajt može pratiti i iz Kine, na sajtu univerziteta Harvard može da nađe simulaciju kineske internet mreže (http://cyber.law.harvard.edu/filtering/china/test/), prijavi se i proveri.

Onoga što se Kinezima zabranjuje, Amerikanci su spremni dobrovoljno da se odreknu (u izvesnoj meri). Nedavna istraživanja pokazuju da građani SAD koji koriste internet u velikom broju (dve trećine anketiranih) podržavaju predlog da se velika količina javnih informacija koje državne institucije objavljuju skine s mreže. Misli se da oni koji bi Americi da nanesu zlo preterano lako dolaze do saznanja gde bi bilo zgodno udariti, naročito kada su u pitanju elektroprivreda i snabdevanje vodom. Po zakonu, svaki Amerikanac ima pravo da zna šta se s njegovim porezom radi, što uključuje i način funkcionisanja sistema za snabdevanje vodom. Sada mnogi misle da je to nepotrebno, odnosno opasno po njihovu bezbednost. Nemali broj Amerikanaca, njih 45 odsto, spreman je da dopusti vlastima da kontrolišu sve njegove aktivnosti na mreži, da mu čitaju poštu i prate šta gleda.

Ohrabren ovim saznanjima, predsednik Buš bi ovih dana mogao da objavi uspostavljanje posebnog budžeta za odbranu američke privatnosti na mreži, javljaju neki mediji. Tim projektom obuhvatila bi se veća bezbednost bežičnih mreža, detekcija sajber napada i lociranje uzročnika (mladi haker ili strana vlada) i pravljenje posebne mreže koja bi radila u slučaju da internet "padne". Ovo poslednje moglo bi voditi u razgradnju interneta, odnosno "podržavljenje" ukoliko bi isti primer sledile i druge zemlje.