Reklame za kladionice postale su integralni deo TV programa u Srbiji. One su sponzori fudbala, košarke, liga, timova, reprezentacija, ukratko, nema bloka reklama u kojima se neko ne kladi na rezultat. Poznati glumci nas pozivaju da dobijemo, uspešni sportisti nas lože da se kladimo, lepe devojke napucanih usana i grudi nam se zavodljivo osmehuju pozivajući nas na fenomenalan provod. Svi kućni poslovi se završavaju sami, učesnici rijalitija zadubljeni bulje u telefone dok se klade, svadba staje, svi dobijaju, samo je potrebno da napravite dobar nalog i postanete bogati. Prosto čovek ne može sebi da objasni zašto ne želi da se obogati.

Iz koncepta klađenja u Srbiji sreća je potpuno izbačena, svaka srećka dobija i svi redom egzaltirano slave neki dobitak. U masi popularnih glumaca, Đura svakom donosi sreću poput Mefistofela, dok Andrija Milošević ubeđuje momke da neće narušiti porodičnu dinamiku, sve mogu da stignu ako se klade online. Može u kladionici, tamo te napucane ribe gutaju očima, dok Batistuta sedi pored Duleta Savića i uživa u boemskoj atmosferi. Nema gubitnika, nema adikcije, nema sujeverja, nema rasturenih porodica, nema zelenaša zbog kojih kuća i imanje idu na doboš, svi srećni.

Nažalost, u životu stvari izgledaju drugačije. U kladionicama neki tužni likovi popunjavaju tikete cedeći zadnju crkavicu. Ništa od glamura sa televizije, samo čista nehemijska adikcija u nivou heroinske zavisnosti. Kažu kolege, kada u Srbiji dug preraste 20.000 evra, porodični resursi presušuju i zavisnika vode na lečenje koje traje godinama. Sve mlađi ljudi dolaze na lečenje zbog kocke, a lečenje otežava činjenica da su kladionice nikle poput pečurki na svakoj okretnici gradskog prevoza, na svakom čvorištu i u svakom slobodnom lokalu. Neobično je teško promeniti životne navike kada su izazovi agresivno prisutni u medijima i fizičkom okruženju. Poređenja radi, zamislite da nekoga treba da izlečite od heroinske zavisnosti, a na televiziji neprekidno vidite nasmejane ljude kako se rokaju i u vašem komšiluku imate mesta gde se legalno diluje, sa neonskim reklamama na ulazu. Teško, rođaci.

Ovih dana u Srbiji se samo potvrdilo ono što smo mogli da očekujemo već godinama. FIBA je pokrenula veliku istragu protiv košarkaša u Srbiji koji su osumnjičeni da su nameštali utakmice i kladili se u rezultate. Danas se možete kladiti ne samo na pobedu ili poraz, već i na kompletnu statistiku u bilo kom delu meča. Gotovo 30 igrača u našoj ligi je pod istragom, a neki su već “popili” suspenzije jer je dokazana njihova umešanost u malverzacije. Velike svetske kladionice su ovo znale već godinama, pa nisu prihvatale uplate vezane za našu košarkašku ligu.

Košarkaška liga Srbije je objavila saopštenje u kojem podržava istragu FIBE i nudi punu saradnju, samo je za mene porazno što u imenu lige imate ime sponzora – jednog velikog lanca kladionica. Ne želim da kažem, niti da insinuiram da su kladionice deo prevare, baš kao ni košarkaški klubovi, u pitanju su pojedinci, igrači koje je namamila laka i velika zarada. Tu dolazimo do paradoksa naših medija u kojima je ova informacija dobila neverovatno mali prostor, gotovo nikakav. Precizno rečeno, minutaža vesti o najvećoj prevari u košarkaškoj ligi Srbije u medijima Srbije obrnuto je proporcionalna količini reklama za kladionice u istim tim medijima. Vest je gurnuta pod tepih da se ne poremeti slika o srećnim dobitnicima, miljenicima sreće u našim kladionicama. Ako se pročuje da nije samo u pitanju sreća već ima i malverzacija, možda se igrači otrezne, mada se samo pitam kakva bi to apstinencijalna kriza bila da neko preko noći ukine i zatvori kladionice.

U medijskom izveštavanju o ovom mega skandalu primetio sam i pokušaj da se opravdaju postupci igrača. Naime, njihove zarade navodno nisu velike, pa onda nameštanje rezultata dođe kao dopunski izvor prihoda. Zamislite jadničke koji su prisiljeni da muvaju, baš mi nateraše suzice na oči. U medijima se danima vrtela vest da su u evropska takmičenja pozvani i Partizan i Zvezda, ali smo malo čuli o razlozima zašto Partizan i još neki klubovi ne mogu da igraju domaću ligu. Navodno duguju pare.

Zanimljiv detalj je i modus operandi prevare sa nameštanjem rezultata, gde isplata ide putem naloga u kladionicama, što je paralelni platni sistem koji se nalazi u sivoj zoni. Možete nekome platiti tako što ćete novac uplatiti na nečiji nalog u kladionici, a koji on ili ona mogu da podignu. Kakav prostor za pranje novca, na koji se upozorava već godinama. Baš kao što vas niko neće pitati o poreklu novca ako kupujete nekretnine u Beogradu, neće vas pitati ni u kladionicama, eto vam pranja para na delu. Nažalost, ova vest i danas nije stigla do naslovnih strana.

Na kraju, zaista je bilo naivno očekivati da ovaj stepen neregularnosti i muljanja neće uticati na sport i na našu košarku. Bilo je muljanja sa nameštanjem rezultata u drugim zemljama, u Italiji i Engleskoj su čak i najveći klubovi bili kažnjavani, samo se pitam kakve će posledice ova afera ostaviti na našu košarku. Mnogi igrači ostaće bez licence, ali se plašim da će se na tome završiti, da se u istrazi neće ići dublje u sve pore našeg društva, u kojem je korupcija metastazirala. Možda se tu krije i opis svakog totalitarnog društva u kojem se zakoni i pravila primenjuju selektivno – “La vida tombola”, što bi rekao Manu Čao, a otpevao Maradona. ¶