Država Srbija, kad je o finansijama reč, funkcioniše kao patrijarhalna zadruga iz 19. veka. Ko god iz porodice ode u pečalbu ili najam, sve što zaradi šalje glavi kuće a ovaj pare skuplja pod minderluk i deli ih po sopstvenoj proceni.

Glava te zadruge ima sve prihode i sva prava, kao Aleksandar Vučić danas.

U stereotipe o Albancima spada i to verovanje o patrijarhalnim klanovima i to se uzima kao dokaz naše, srpske superiornosti nad njima, ali ako je to dokaz o nekim promenjenim porodičnim odnosima, utoliko gore po nas – ovde je reč o državi u kojoj "glava familije" deli sve ono što je strpao u ćup, a radi se o mnogo većim iznosima nego što je onih Palminih "a gospođi tri hiljade".

Vučić ide po Srbiji i obećava kule i gradove, a mene to asocira na nekog ko rošavo lice pokušava da ulepša nanoseći debele slojeve pudera.

Otkud njemu moć da obećava i ono što nije predviđeno ni u jednoj budžetskoj stavci, kao, na primer, most do teritorije Republike Srpske; sitnica, sto miliona evra. Ja se, najiskrenije, radujem svakom mostu, svakom kilometru puta ili železničkog koloseka, ali to bi moralo da prođe neku budžetsku proceduru, osim ako Vučić ne misli da pare izvuče iz svog džepa.

On i njegovi idu okolo i udaraju u talambase o 200 miliona evra budžetskog suficita u prvom kvartalu ove godine. Postavlja se logično pitanje otkud toliki suficit. Nema dokaza da je nešto spektakularno krenulo u privredi Srbije, a još manje ima dokaza da su poreske službe toliko unapredile svoje poslovanje pa da je njihova efikasnost uterala te pare u

državnu kasu.

Ekonomista Boško Mijatović, jedan od onih koji su imali osnov da Sinišu Malog, aktuelnog ministra finansija, optuži za plagiranje pri izradi doktorata, kaže: "Suficit u budžetu nije sam po sebi pozitivna stvar. Ukoliko je iznenađujući, kao što ovaj jeste, očigledno se radi o pogrešnom planiranju. Zatim, višak naplate, ukoliko je priličan, ne treba spiskati na plate i penzije, već ili vratiti dugove ili odmah pripremiti smanjenje poreza (i doprinosa). Naplata dažbina veća od planirane ne uzima novac iz blagajne MMF-a već od građana i privrede Srbije, što je loše kako za potrošnju u zemlji tako i za vitalnost privrede. Srbija nije krava muzara da je treba iscediti do maksimuma."

Izborni aduti: Sve je u njihovim rukama

Na to upozoravaju i drugi ekonomisti, uključujući tu i Fiskalni savet. Ali lošim planiranjem budžeta stvoren je višak kojim se mogu dobiti svaki izbori. Za sirotinju kao što smo mi 200 miliona neopredeljenih sredstava velika je cifra i u rukama veštih manipulatora pretvara se u izborno blago.

Ovde je sve u magli, dakle u Vučićevim rukama.

Sad je aktuelno nadgornjavanje oko sistemskog zakona o usklađivanju penzija. Nema zakona, ima arbitraže. Penzije, kako sada stoje stvari, neće još dugo biti uređene zakonom nego će zavisiti od vladine volje. Čisto sumnjam da će Anu Brnabić neko o tome bilo šta da pita, već će Vučić na osnovu istraživanja takozvanih fokus grupa da meri kome koliko dati i koliko to glasova donosi.

Već pripremljen zakon o platnim razredima u javnim preduzećima koji je predviđao iste ili slične plate za isti rad – trebalo je da stupi na snagu od januara ove godine – gurnut je u ropotarnicu istorije i ostavljen je širok, beskrajno širok prostor za manipulaciju izbornom voljom onih koji su u najmodernijoj srpskoj istoriji "uhvatili boga za bradu", odnosno zaposlili se u nekom javnom preduzeću.

Broj tako zaposlenih, sabrano s penzionerima koji što imaju manje-više ćute i trpe, sve u nadi da će i njima pripasti nešto od tog suficita, glavna su izborna baza Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije.

Mera nejednakosti: Više od sirotinje

Realno, nejednakost građana po visini dohotka (dohodovna nejednakost) u Srbiji je najveća u Evropi i merena "džini koeficijentom" poslednje tri godine iznosi 38 (što veći koeficijent, veća nejednakost).

Kod nas 20 odsto najimućnijih imaju devet puta veća primanja od 20 odsto stanovništva sa najmanjim prihodima.

Za takvu situaciju, prema mišljenju Mihaila Arandarenka, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, zaslužni su slabi efekti poreskog sistema i socijalnih transfera.

Da su sa stanovišta jednakosti poreski i sistem socijalne zaštite neadekvatni, pokazuje i to što je nejednakost u Srbiji pre poreza i socijalnih transfera slična kao i u EU, a nakon njih veoma visoka. Jedno od čestih objašnjenja je da je u Srbiji siva ekonomija velika, da se ne plaća porez pa ni država nema para za socijalu. Međutim, Arandarenko otkriva da Srbija kroz poreze u odnosu na BDP prikuplja koliko i stare članice EU, a više nego nove članice.

"Recimo, Slovenija i Slovačka imaju ‘džini koeficijent’ 25, među najmanjima u Evropi, a prikupljaju isti iznos sredstava kroz poreze u odnosu na BDP kao Srbija. Očigledno da nešto nije u redu sa poreskim sistemom i socijalnim transferima", napominje on, dodajući da je poreski sistem Srbije kreiran početkom 2000-ih na tadašnjim neoliberalnim načelima da poreska osnovica bude što šira, odnosno da svi, bogati i siromašni, plaćaju porez, da bude jednostavan za naplatu i da se što više prikuplja porezima na potrošnju. Prema rečima Arandarenka, to je bio klasičan izbor za siromašne zemlje u koje je Srbija tada klasifikovana. I umesto da se poredi sa evropskim, poređena je sa afričkim i azijskim zemljama. Otuda danas raskorak između poreskog sistema Srbije i sistema u EU. U Srbiji 52 odsto ukupnih poreskih prihoda dolazi od PDV-a, koji je regresivan, više opterećuje siromašne od bogatih, dok u EU PDV daje 34 odsto poreskih prihoda. S druge strane, direktni porezi, kao što su porezi na rad, dobit, imovinu, koji su progresivni, više opterećuju bogate nego siromašne, u Srbiji daju 16 odsto ukupnih prihoda, a u EU 33 odsto.

Ovo me je podsetilo na pripovetku o kmetu Simanu u kojoj Ivo Andrić piše o kmetu koji je odbio da agi dâ šljive, sve nadajući se da su Turci izgubili vlast i da će Austro-Ugarska biti pravedna prema njemu. Kad, vraga. Zemlja agina, pa je i rod šljive agin. Tu se kmet propije, načisto propadne i tako dalje…

Kakve ovo veze ima sa Srbijom danas? Ima, jer se sirotinja ponadala u novu vlast. Počela je da propada, propija se i beži odavde a 200 miliona evra suficita samo odlaže Simanove muke, taman za još jedan izborni krug.