Šta god mislili o Ilonu Masku, postoji jedna dobra stvar kod njega. Toliko je gladan pažnje da voli svoje važne poslove da radi javno, u meri u kojoj je to moguće. Tako svi možemo da pratimo dramu ili komediju oko njegove kupovine Tvitera, koja bi uskoro mogla da se nađe na sudu. Mask je, kao, odustao od kupovine jer Tviter ne želi da mu da podatke o broju lažnih naloga, a Tviter bi, kao, da ga tuži zbog toga jer bi vrednost kompanije sada mogla da se sroza. Najnovije teorije zavere i biznisa kažu da bi, u slučaju da stvar dospe na sud, Tviter morao u sudnici da iznese podatke koje nije želeo da predoči Masku.

Gotovo istog dana kada je Mask objavio da odustaje od Tvitera, svetom je pukla mnogo veća vest iz IT biznisa. U medije su procurele na stotine hiljada mejlova i drugih poruka koje su razmenjivali menadžeri Ubera, a iz kojih se vidi kojim se sve nelegalnim sredstvima ova kompanija služila kako bi zavladala tržištima mnogih zemalja. I to zemalja koje uzimamo za primer urednog poslovanja i poštovanja zakona.

Iz Ubera poručuju da su sve te informacije iz perioda od pre 2017. godine kada je na čelo kompanije došao Dara Hosrošahi, menadžment genije iranskog porekla. Ovde je reč o onome što je radio njegov prethodnik Trevis Kalanik, koosnivač Ubera sa Kanađaninom Geretom Kampom.

Kalanik je primer beskompromisnog poslovnog predatora, čija je filozofija da propisi ne smeju da budu prepreka za pravljenje profita. U svim biznisima koje je osnivao i razvijao hodao je po ivici zakona, blago rečeno, a informacije do kojih su sada mediji došli pokazuju da je Uber tokom njegovog vakta duboko zagazio u ilegalno.

Kompanija je pravila dilove sa visoko pozicioniranim političarima, poput tadašnjeg francuskog ministra privrede Emanuela Makrona, koji se prilično zauzeo za njihovu poziciju u Francuskoj i lobirao kod zvaničnika kojima se Uber nije sviđao. Menadžment kompanije imao je običaj da ismeva svoje protivnike u administraciji, pa su tadašnjeg gradonačelnika Hamburga Olafa Šolca zvali “komedijašem”. Dokumenti otkrivaju kako je tadašnji potpredsednik SAD-a Džozef Bajden jednom prilikom kasnio na susret sa Kalanikom u Davosu, pa je Kalanik poručio Bajdenovoj ekipi da “svaki minut kašnjenja znači minut kraći sastanak sa mnom”. Da li zbog toga što je vreme novac, tek ispostavilo se kasnije da je Bajden uticao na promene nekih zakona u korist Ubera. Makron, Šolc i Bajden napredovali su u međuvremenu, a spisak političara povezanih sa Uberom je mnogo duži i sadrži brojna interesantna imena.

Takođe, vesti da su besni taksisti napadali vozače Ubera smatrali su korisnim za kompaniju i navodno su podsticali i upućivali sopstvene vozače da se pojavljuju na protestima protiv Ubera i provociraju nasilje, kako bi u medijima stvorili sliku o ugroženoj, modernoj kompaniji koju napadaju taksisti – ludisti.

Najinteresantnija stvar koju je Uber u to vreme imao bio je “kill switch”, to jest “dugme za isključivanje”, čime se momentalno ukidao pristup sa kompjutera neke filijale serverima kompanije. Ukoliko bi policija upala u Uberove kancelarije sa namerom da pretrese poslovanje, zaposleni bi alarmirali menadžment koji bi aktivirao “dugme” i sprečio da neželjene informacije padnu u ruke vlasti. I ta praksa je ukinuta dolaskom Hosrošahija, tvrde danas iz Ubera. Inače, “kill switch” pravdali su kao sredstvo za odbranu od hakera.

Narednih dana mnogo će se pričati o ovom skandalu, a videćemo i koliku će političku cenu (najpre) platiti neki od aktera čija se imena otvoreno spominju. Ali, ovo je prvi dokaz koliko su moćne multinacionalne kompanije, čak i one koje su, poput Ubera, nastale tek 2009. godine. Najgora posledica mogla bi da bude rigoroznija regulacija digitalnog poslovanja, počev od najprimitivnijih propisa, recimo da svaki dokument mora da se čuva na papiru kako bi se obesmislili “kil svičevi”. Veći izazov i bolja posledica bila bi unapređenje propisa u digitalnom okruženju, tako da njihovo kršenje bude otežano i transparentno. I to bi moralo da važi u celom svetu, koji je trenutno posvađaniji nego ikada u poslednjih pola veka.