Imamo dobru vest. Fejsbuk Srbiju uzima za ozbiljno, toliko ozbiljno da ju je uvrstio u svoj najnoviji eksperiment, kao jednu od šest zemalja gde se taj ogled izvodi. Ali tu čašu meda prati i čaša žuči, kakav je ovde i običaj.

Najkraće rečeno, suština ogleda je da Fejsbuk oponaša srpsku trafiku. Ko želi na ovoj društvenoj mreži da nudi svoje sadržaje onima koji mu nisu lični prijatelji, ubuduće će to morati da plati. Do sada ste postove svojih ličnih prijatelja i onih (recimo, medija) čije ste stranice lajkovali dobijali na jedinstvenom tajmlajnu (smiješane najlakše se piju, dokazala analitika). Fejsbuk je ogledno odlučio da ih odvoji, tako da ono što pišu vaši prijatelji i dalje čini vaš tajmlajn, dok je sve što vam se dopada od takozvanih fan stranica prebačeno u posebnu rubriku Explore Feed. Da bi se neko odatle vratio na glavni put, mora Fejsbuku za to da plati. Reklamu.

Rezultat je pomor malih sajtova, naročito onih medija koji nisu toliko bogati da plaćaju čitaocima da ih čitaju, a onda to pokušavaju da nadoknade od oglašivača. Kao na trafici, njihovi sadržaji gurnuti su u zapećak i samo posebno zainteresovan korisnik učiniće dodatan napor da ih potraži. Prvi rezultati su zastrašujući. U Slovačkoj, gde se eksperiment takođe sprovodi, posećenost tekstova sa Fejsbuka pala je na 20 do 30 odsto od dosadašnje za samo par dana. Najugroženiji su oni za koje su društveni mediji bili majka Mara, jer su bez novca mogli da naprave fenomenalan domet (reach).

Tu dolazimo do suštine. Možda zvuči kao da se Fejsbuk presabrao i rešio da malo zaradi i od tih malih, dolar ovde, dolar tamo, nakupi se. Ali, realniji je drugi poriv, taj da se onemoguće razni Makedonci da na Fejsbuku tokom američke izborne kampanje besplatno plasiraju lažne vesti i oštete jednog kandidata, preciznije rečeno kandidatkinju.

Nekako se to poklopilo sa odlukom Tvitera, ali javnom i otvorenom, da onemogući svim medijima povezanim sa Rusijom Danas (Russia Today, Sputnik) da se uopšte reklamiraju na Tviteru. Razlog je sumnja da su uticali na rezultate američkih izbora. Ispravnost ovakvih odluka najbolje se proverava kada se stave u drugi kontekst. Recimo, da Tviter zabrani stranim medijima koji se protive nekom drugom predsedničkom kandidatu, na primer Erdoganu ili Putinu, da se reklamiraju na Tviteru jer utiču na rezultate izbora u toj zemlji. Ako vam to deluje prihvatljivo, onda je odluka Tvitera sasvim na mestu. Nemam nijedan podatak da to potkrepim, ali nekako mi se čini da će odluka o tome ko može, a ko ne može da objavljuje reklame političkog sadržaja i uticaja ili da besplatno uđe na Fejsbuk tajmlajn biti maaalkice pristrasna.

No, čija zemlja, njegove i ovce, rekao bi narod. To što smo prihvatili da dve, tri privatne kompanije kontrolišu kretanje većine naših informacija na internetu naša je slobodna odluka, i sada ima da (se) igramo po njihovim pravilima.

Neki nezadovoljnici, međutim, skreću pažnju da se društveni mediji ni sami baš ne drže sopstvenih propisa, posebno onih vezanih za pristojnost, bitku sa lažnim vestima, neutemeljene optužbe.

Pitaju se kako je moguće da Tviter žmuri pred ponašanjem jednog korisnika koji redovno optužuje i opanjkava druge ljude navodeći njihova prava imena, širi informacije koje nisu uvek utemeljene na tačnim podacima, huška, podržava rasističke i ksenofobne sadržaje itd., gotovo u svakom postu krši pravila ove društvene mreže, a ima milionsku pratnju i uticaj. Ako ne verujete, proverite sami. Nalog mu je @realDonaldTrump.