Dvojac sa sumnjivim kormilarom: Ko je pitao za Cecu

Nisam pravnik, ali u pravednost se razumem ponešto, verujem kao i svaki drugi čovek. Uostalom, ni aktuelna ministarka Snežana Malović nije ministar prava, već pravde, pa nama laicima to olakšava da sagledamo domete njenih postupaka i reči.

Odnekud, mada ne znam otkud mi to, mislim da bi ovaj sektor državnih poslova morao biti potpuno neutralan, pravedan dakle, nepartijski i nepristrasan, ali meni i moja deca govore da mnogo tražim od njih.

Gospođu Malović ne poznajem i izgleda mi kao pristojna žena, ali jeftino harangira protiv Vojislava Koštunice, što em nije lepo, em nije pravedno dok se ne dokaže suprotno. Izjavila je pre neki dan sledeće:

"Dva posrednika koja su bliska ljudima iz vlade Vojislava Koštunice raspitivala su se preko mojih saradnika za sudbinu tog predmeta (Cece Ražnatović, op. autora). Ne želim za sada da ih imenujem jer sam ubeđena da su shvatili posle mog odgovora da takvi uticaji ne mogu da prođu i sigurna sam da više nikad tako nešto neće ni pokušati. Poznato je da je polovina članova te vlade bila na koncertu osumnjičene Svetlane Ražnatović. Niko nije iznad zakona, niti će biti zaštićenih."

Dakle, ministarka neće da imenuje dvojicu koji su, po mom osećanju pravednosti, zaslužili najmanje krivični progon zbog pokušaja uticaja na pravosudni sistem, ali tu vrstu uzdržanosti nema kada je reč o Vojislavu Koštunici. On je postao jeftina meta svakog piskarala, crtača, aforističara, o analitičarima i da ne govorimo, a kako vidim ni ministri se ne libe da imenuju konkretne počinioce dok je nesretni Koštunica dobrodošao, mada se, koliko shvatam, on nije raspitivao.

Šta smo, dakle, imali: dvojicu koja se raspituju i verovatno težinom svojih imena i težinom svog dela tangiraju ministarkin osećaj za pristojnost i proceduru, ali oni ostaju anonimni, mada javnosti nije jasno zbog čega osim ukoliko ne obezbeđuju trenutnu vladinu većinu, dok Koštunica koji se nije raspitivao nema tu vrstu diskrecije, pa kako je to ministarka sročila ispada da ih je on, Koštunica, lično, poslao da vade Cecu iz ralja pravosuđa u kojem se baškari već sedam godina, osumnjičena, neoptužena i trenutno službeno odsutna.

Ako je ministarki do pravde, rekla bi nam ko je pokušao da utiče na odluku boginje povezanih očiju, a ne bi nam oči zamazivali jeftinim politikantstvom. To što je pola vlade cupkalo uz Cecino popevanje i poprsje nije neki dokaz krivice, jer više od pola Srbije cupka uz to isto, pa nećete valjda sve da ih progonite?! A celu Srbiju zanima kako to da se Cecin predmet već sedam godina, od "Sablje" pa do danas, vuče kroz sistem kojim upravlja ministarka i neće valjda biti da je Koštunica sakrio te spise pa sad još šalje emisare da ponište mogućnu i blagovremenu pravednu odluku iz njenog resora.

Ko se okoristio na smrti: Setite se Bodruma

Izgleda je Vojislav Koštunicu, kad nema boljih opravdanja za ono što se sada naziva političkim i svakim drugim oblikom života u Srbiji, neka vrsta dežurnog krivca, kad god je nekom teško. Zašto je ovaj političar zaslužio tu sudbinu mogao bi biti predmet analize na Glavnom odboru DSS-a, mada ne verujem u njihovo stranačko "pevanje u šumi" po kome ispada da su oni stranka u ekspanziji pa sad drugi hoće da ih sapletu.

Rekao bih da oni imaju, bez šansi da to znatno uvećaju, potencijal osrednje parlamentarne stranke, ali udruženi s drugim opozicionim strankama mogu biti onaj jezičak na tasu koji bi prevagnuo da sjaše Kurta a uzjaše Murta. Dobar deo stranačkih i društvenih igara sada se sveo na udaljavanje Koštuničine stranke od poželjnog partnera i mislim da će se ta igra nastaviti.

I tamo gde nema, na prvi pogled, stranačkih interesa, videćete da se Koštunica javlja kao dežurni krivac. Recimo u slučaju političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. Advokat Srđa Popović, u ime majke i sestre pokojnog premijera, potegao je proceduru kojom bi trebalo utvrditi da u pozadini atentata stoji baš Koštunica.

Popović navodi, pozivajući se na princip quo bono (u čiju korist, prim. autora), da su DSS i Koštunica sumnjivi zbog toga što Koštunica "uskoro nakon atentata seda na zločinom upražnjeno mesto premijera srpske vlade". Kako u odbrani Koštunice navodi Nebojša Bakarec, Popović zaboravlja da je pre Koštunice "na zločinom upražnjeno mesto premijera srpske vlade" prvo seo Zoran Živković, zamenik Zorana Đinđića kao predsednika DS-a, a da je Čedomir Jovanović avanzovao na poziciju potpredsednika Vlade. "Po logici advokata Popovića", nastavlja u polemičkom tekstu Bakarec, "pre Koštunice, zbog ostvarene koristi, prvo moraju biti osumnjičeni sadašnji siroti vinogradar Živković i siromašni političar Jovanović. Današnji, vinogradar Živković i siromašak Jovanović su godinu dana bili na čelu vlade Srbije. Dakle, jasno je da Koštunica ne seda ubrzo ‘na zločinom upražnjeno mesto premijera srpske vlade’, već posle godinu dana, odnosno posle parlamentarnih izbora iz decembra 2003. godine. Na tim izborima je narod kaznio vladajuću DS."

Ortoped i trgovac: Kako je propalo građevinarstvo

Tako se Koštunica, mada uporno ćuti, sve glasnije pominje u srpskoj politici a to mi liči na odvlačenje pažnje javnosti od nečeg što u sebi sadrži više aktuelnosti – recimo, od poslova ministra Olivera Dulića. Čitalac će na narednim stranicama ovog broja "Vremena" pronaći detaljan opis poslovanja firme ministra, ortopeda i trgovca, ali ovde treba reći nešto što ni Bakarec, branitelj Koštunice, nije pomenuo a to je da je DS na izborima puk’o, kako deca kažu, najpre zbog "afere Bodrum" koja je obelodanila jednu vrstu nemorala a na talasu kritike takvih postupaka i Boris Tadić je postao sve ono što sada jeste.

Nije me ganuo Dulićev pokušaj da svoj profit u privatluku prikaže malenim, poredeći svoje poslovanje, mereno profitom, s poslovanjem nekakvog beogradskog kafića. Štimovanje profita najlakša je operacija u svetu srpskog biznisa i nije baš neunosno s obzirom da se oporezuje po stopi od 10 odsto. Povećaš veštački troškove, zaradu, reprezentaciju, putovanja i šta sve još i eto ti malog profita i manje zarade za državu. Danas se ljudi bogate na prometu, a neto profit služi za varanje poreskog organa.

Kako se dogodilo da srpsko građevinarstvo načisto propadne a Dulićeva firma prosperira i šta je njemu, dok je ministar, osnovna delatnost? Nemoj posle da bude da i on sluša Cecu. Možda i cupka.