Jeste li primetili koliko ima sličnosti između Ljubiše Preletačevića Belog i bitkoina? Dostigli su neslućene visine u 2017. Izgubili su veći deo svoje vrednosti za vrlo kratko vreme, ali nisu nestali, i možda još imaju neki potencijal. Pritom, svako ima neku teoriju o tome ko stoji iza njih, malo ko veruje da su autentični. A ozbiljni analitičari smatraju da su štetni za sistem, monetarni ili politički, svako u svom domenu. Što im ne umanjuje popularnost.

Kao što je bitkoin kriptovaluta, tako je i Beli, na neki način, kriptopolitičar. I nije jedini. Prefiks kripto obično se koristi za nešto što se radi u potaji. U ovom slučaju reč je o aktivnosti koja postoji samo na internetu, ali ima veliki uticaj na realni svet. Kao i kriptovaluta, koja nema protivvrednost u nečem realnom, tako i kriptopolitičari nemaju realne aktivnosti niti odgovornost. Ali mogu da se umešaju u realne glasove, kao što se bitkoin u nekom trenutku pretvara u pravi novac, izbegavajući pritom svaku kontrolu.

Da ponovim, Beli nije jedini kriptopolitičar na srpskoj političkoj sceni, samo je najuspešniji ili najpopularniji, što je još jedna njegova sličnost sa bitkoinom. Kao i to da niko ne ume da objasni kako je i zašto toliko skočio pa pao. Mada svako ima teoriju.

Kriptopolitika postala je moguća sa širenjem društvenih medija. Ako su nekada nestandardnom političaru trebale godine da se za njega uopšte čuje bez podrške medija (Šešelj?), čak i kada je svojim ponašanjem privlačio pažnju i simpatije marginalizovanih slojeva društva (najsklonijih takvim pojavama), društveni mediji omogućili su da takvi postanu instant zvezde. U roku od nekoliko dana, takoreći. Slavu su im širili drugi ljubitelji kriptopolitike, uglavnom anonimni, sve dok ne bi postali opštepoznati. I sa društvenih medija sišli su u svakodnevne razgovore onih koji prema zvaničnoj ponudi vlasti i opozicije osećaju gotovo podjednak otpor.

Kao i kod kriptovaluta, najveća snaga takvih političkih pojava je u mitologizaciji, odsustvu ozbiljnog političkog programa koji se u boljem slučaju kao što je Beli nadomešćuje humorom i suštinski promocijom nekih ispravnih vrednosti (sprdanje sa etikom političara preletača i korupcijom). U gorim slučajevima, promovišu se nasilje i mržnja i tu je potencijalna opasnost od kripropolitike. Omasovljenje na društvenim medijima nekog pokreta koji okuplja razočarane u stranke, politiku i kompromise, nudeći "laka" rešenja. Pritom ne morate ništa posebno da radite da biste ih podržali, dovoljno je da sedite za računarom i širite ideje i, kada dođe čas, to potvrdite na biralištu, sve vreme pritajeni i nevidljivi u anketama. Slično, opet, kriptovalutama čija je jedina privlačnost u tome da vam navodno mogu doneti ogroman novac bez ikakvog truda, samo ako se u "posao" uključite na vreme ulažući sitno.

Mogućnost da skrenemo u tom pravcu podstiču razni magovi "didžitala" koji obećavaju veliku prodornost sa minimalnim ulaganjima, što je moguće jedino kroz društvene medije. Onda se sva politička aktivnost pretvori u prebrojavanje često lažnih pratilaca, lajkove i šerove, što može da omami naročito ako se udaljite od realnog sveta i političkih aktivnosti na terenu, koje više od svega (novca) zahtevaju trud, vreme i masovnost. Bolji scenario je kada potom na izborima izgubite ono što nikada niste ni imali. Gori je kada vidite da se koristeći iste metode pojavio neko opasniji od onog protiv kojeg se borite. A vi mu prokrčili put.