Internet je ogledalo sveta, zato i jeste takav kakav je, zato i izgleda tako kako izgleda! Je li ovo moja misao, ili sam je u svojoj neugomonnoi erudiciji nesvesno pripojio riznici, kao što čovek negde prisvoji tuđ virus koji mu posle iziđe na nos? Koje su dakle sličnosti interneta sa stvarnošću? Internet je svetska Ada Huja, smetlište bez granica i bez premca, s druge strane, kao i u životu, čini mi se da sam u njegovom središtu ja, da sam štaviše polovina interneta ja, a da drugu, trulu polovinu jabuke čini ono što čovečanstvo žvrlja, škraba, kači, šalje, forvarduje, šeruje i šta ti ja znam.

Moguće je da ovo narcisiodno stanovište delim sa drugim (možda i sa svima?! to bi trebalo istražiti) poslenicima i žrtvama interneta, ali ako je fenomen sveobuhvatan, to tek ne ruši moju nauč. tezu, naoborot. (Nećete me nikad čuti kako govorim "net", "na netu" i sl.: ta sitničava jezička uskopišćenost je možda poslednja moja odbrana, jer moram od neželjene pojave, baš zato što je planetarna, ostati na odstojanju.)

Danas upalim laptop, sačeka me poruka da sam zaštićen, treba samo da otvorim dalje blagovest pa ću shvatiti koliko i kako treba da platim mome predobrom, premda nepozvanom dellohranitelju (nakon nekoliko polovnih mekintoša već dugo radim na dellu). Zar to nije isto kao kad gostioničaru ili piljaru (ako im biznis samo lepo krene) neko ko je na rubu zakona ponudi da ga štiti od lopova? Nije li to kao kad bi prodavcu bostana komunalni policajac ponudio da mu za nekoliko porcija ribića mesečno gleda stalno kroz svoje službene prste?

Čekaj, na internetu ne moraš da platiš svima koji te opsedaju… – Vraga ne moram: "Vaš plejer je toliko sramotno zastario da nećete preko njega više čuti nijedan ton; kao sada već osvedočeni protivnik napretka suspendovani ste do daljnjeg, a to u vašem slučaju znači doživotno. Štaviše, pošto biste vi bili kadri da terate inat, što dakako škodi najviše vama, nećete ubuduće moći da koristite ni vaš još uvek voljeni e-mail (vidimo da je većina negdašnjih korespondenata digla ruke od vas), jer su programi, pa dakle i taj preko kojega biste da razmenjujete elektronsku poštu svi u neraskidivom, funkcionalnom, ali zašto ne i u komercijalnom klupku i takoreći kolopletu, što nadilazi vaš prošlovekovni um, i opiranje novom našem proizvodu biće dovoljno da vas lišimo svega što ste dosad zapravo besplatno koristili, misleći da softver raste na drveću, kao dudići u vašem zavičaju. Restartujte dakle vaš računar, platite šta se od vas traži, držite korak sa ljudskom rasom, ne budite tako zadrti i jednog dana bićete nam zahvalni!"

Ne znaju da meni tradicionalno ne ide od ruke ni downloadovanje onog što je besplatno, ja bez udubljivanja u ono što piše na ikonici klikćem ("oro klikće sa visine…") tamo gde piše "next", držim da je "next-next-next" ono što se očekuje od prosečnog korisnika, kad ti odjedared upozorenje: ovim svojim naizgled bogougodnim postupkom mogao bih da u celosti i za svagda uništim svoje životno delo, all data in this computer, ako li samo nastavim sa nepromišljenim nextovanjem! Da li možda ipak želim da teram kako sam otpočeo?

Zato imam i kompjuter za muziku, držim ga podalje od interneta; ponekad se osetim se kao neko ko jedno od svoje dece uopšte nije upisao u osnovnu školu, ali samo na toj mašini mogu da zaostajem koliko mi drago, a to baš i radim.

♥

Nisam ni znao da je moj parlament toliko društveno aktivan, naše najviše zakonodavno telo je izgleda kolektivni član silnih udruga što trgovačkih, što vojnih, što pobožnih, zadivljujuća su i sama imena tih organizacija koje su utočište i sinekura za političare raznih zemalja, nekima je to dodatna počast i prekovremeni rad, doklen drugima je to bojim se jedino što im je domaća vrhuška mogla udeliti. Ja i meni slični, mi smo dobročinitelji, mi plaćamo putovanja interparlamentaraca, dnevnice, inteparlamentarcima kao što im samo ime kaže pripada pravična naknada za život odvojen od porodice… Inteparlamentarna unija! Nisam za nju ni znao, ali dobro, svi parlamenti su, poput književnika, jedna porodica, te tako međuskupštinski sarađujemo i sa Crnim Morem (Crnomorska ekonomska saradnja), i sa NATO paktom, crnim barem koliko i more, pa sa Centralnoevropskom incijativom (ne kaže za šta inicijativom, to je kao Srpski pokret obnove, a ne zna se čega!), također smo u Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi. Biser je Interparlamentarna skupštini pravoslavlja, dobro te nije Interplanetarna, što bi zapravo i bila prava mera naše državne pobožnosti.

Nisam ni znao da nam je Skupština pravoslavna, dodatno me je sneveselilo što breme cerkvujušče pripade nekadašnjem saradniku "Vremena", aforističaru malo je reći talentovanom, koji se u ranoj mladosti priklonio Vuku Draškoviću, i koga sam ja tj. aforističara kao god i njegovog partijskog šefa izručio zasluženom zaboravu, jakože i njih dvojica mene, kad eto ti čoveka u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja, ako, ako, Revolucija je jela svoju decu, nije to prijatno ni napisati, parlamentarna demokratija svoj porod hrani, doji majka svako čeljade koje se odalo politici, država uvek nađe da odanik nešto korisno radi, da zarađuje i da se štaviše duhovno razvija.