Pokušajte da zamislite ovu situaciju: Orhanu Pamuku zatreba hitan politički azil izvan Turske, glava i sloboda su u pitanju. To je ionako zamislivije nego što bi smelo da bude. Zato, evo težeg zadatka: pokušajte da zamislite da zatraži taj azil u Srbiji. Zašto bi to učinio, uz sve povoljnije i pouzdanije mogućnosti koje ima jedan Nobelovac? Nije bitno, možda bi avion morao da mu sleti u Beograd usled nevremena u Beču ili naprasnog opasnog kvara na prednjem krilnom šurgazeru.

Ili, zamislite da se ista stvar dešava, na primer, Viktoru Jerofejevu na letu iz Moskve, gde je za dlaku izbegao da misteriozno padne s prozora visoke zgrade u koju nije ni nameravao nikada da uđe.

Šta u tom slučaju radi Republika Srbija, za koju je nesigurno da i dalje postoji, ili, šta rade vučići i vulini, za koje je presigurno da postoje? Nije baš da im srce bije za nekog Orhana kao Orbana s tipfelerom, kamoli za nekog Viktora koji nije Orban. S druge strane, Redžep i Volođa su drugovi, korisni ali prgavi, ne bi ih valjalo jediti nizašta, tj. za neka plaćenička piskarala kakvih i sami imamo previše. Šalji paket nazad, majstore, nismo kod kuće!

Na sreću i našu i njihovu, Srbiji fale i format i profil za nevoljnike i begunce tog ranga. Do nas dobace neki za koje se ne zna mnogo, ali to ne znači da ne rade nešto značajno. Jevgenij Iržanski, recimo, organizovao je sjajne i vrlo posećene koncerte ruskih i drugih potsovjetskih muzičara u Beogradu, za brojnu, zainteresovanu i platežnu zajednicu novih ruskih emigranata, ali i za domaće radoznalce.

A onda su ga vučići i vulini proterali iz zemlje. Zašto? Zato što je svojim radom širio opasnu dezinformciju da je njihova Srbija zemlja u koju se, osim po goli život, možda može doći i po slobodu. A širenje te užasne klevete ipak se ne sme dozvoliti nikome: šta ako se neki Orhani i Viktori prevare pa stvarno poveruju u to? Đura više ne bi ni imao vremena da blokira aerodrom.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com