Ana Miloš: Tako je, moj dragi Miloše! Baš uživam kako smo im zapržili čorbu. Zapravo, ti si je zapržio, a ja sam čorba. 

Miloš K. Ilić: Ne budi preskromna, Miloše, zajedno smo ih nasamarili i razgolitili. Pokazali smo bedu njihovih plitkih tržišnih kalkulacija i..

Ana Miloš: I ništa manje, Miloše, bedu njihovih trendi ideoloških koncepata. Vidiš kako su sad zabagovali, ne znaju kako da odreaguju a da ne ispadnu još veće budale!

Miloš K. Ilić: A sve zbog toga, Miloše, što sam ja muškarac, a potpisao sam se ženskim imenom i pronašao nekoga ko će moj lik uverljivo odigrati. To jest, tvoj.

Ana Miloš: I sad ih je pomelo što ja, kao, ne postojim, što je baš detinjasto s njihove strane. Kako ne postojim kad pišem knjige, Miloše? Dobro, nije baš da ih tehnički pišem, ali ih objavljujem. 

Miloš K. Ilić: Stvar je u tome, Miloše, što moje pisanje tvojih knjiga remeti njihov kruti i konzervativni kanon "ženskog pisma“, a ovamo se kunu u nebinarnost i ostale transrodne pomodnosti. Ali, kad prigusti, kad virus pohara utabane staze lenjog interpretacijskog uma, evo nas kako se brže-bolje vraćamo definiciji Džoan Rouling – zbog koje je umalo spališe na lomači – kako su žene ipak "bića koja menstruiraju“ (su menstruirale, će menstruirati…) a ne baš svako ko u nekom trenutku života poželi da se proglasi ženom.  

Ana Miloš: Vidiš, zanimljivo je to, Miloše, pošto ti ne menstruiraš jer imaš nemenstruirajuće ("muško“) telo, ali ni ja ne menstruiram jer, strogo gledano, uopšte nemam telo. Ne računajući tela koja me samo glume. Pa kako onda ti i ja možemo da ispisujemo "žensko pismo“? A ako retroaktivno ispada da ne možemo, zbog čega tačno ne možemo?

Miloš K. Ilić: Vidiš, Miloše, to je upravo ono što sam i ja hteo javno da pitam, uz tvoju dragocenu pomoć. Hvala ti, Miloše!

U tom trenutku, u prostoriju ulaze dva loša.

Zatamnjenje.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com