DDR je imao Berlinski zid, čija je svrha bila da spreči istočne Nemce da pobegnu iz socijalističkog raja u izgradnji. Naš DDR ima fleksibilniji pristup: kao domorodac možeš slobodno da izađeš – naročito ako si sklon olajavanju režima – i čak je poželjno da se nikada ne vratiš, ali ako si nepoćudni stranac, može ti se desiti da ne uđeš, ili da uđeš tako da ćeš zažaliti što si uopšte ulazio.

Ema Rut Randl (39), "američka kantautorka, gitaristkinja i vizuelna umetnica“ verovatno nije znala ništa o tome. Niti je slutila da usred evropskog kontinenta duboko u XXI veku postoji "Čekpoint Čarli“. Ona je samo trebalo da održi koncert u sinagogi u Novom Sadu.

E pa, sada ga je upoznala – mislim, "Čarlija“ – a i njegove dražesne službenike. Pogranični službenici su je, kako svedoče i ona i organizator nesuđenog koncerta CK 13 "maltretirali, zastrašivali, vređali i oduzimali joj stvari“. I naposletku je "usled pretrpljenog šoka i straha odlučila da odustane od drugog pokušaja ulaska u Srbiju“. Trećeg, sklon sam da verujem, neće biti.

U čemu je problem sa Emom Rut, ženom naoružanom gitarom (doduše, na gitari Vudija Gatrija pisalo je "this machine kills fascists“)? Nemamo pojma, a država mudro ćuti. Ali zato znamo u čemu je problem sa ovom državom, njenim čekpointima, njenim Štazijem, njenim Markusom Volfom, a bogme i s njenim Honekerom.